Парохијски дом
dom
Рубрика: Актуелности, Парохијска писма    1.870 пута прочитано    Датум: 1.10.2016    Одштампај

Драги Парохијани,

У сусрет празнику Покрова Пресвете Богородице, срдачно вас поздрављамо пастирским поздравом и желимо Вам, духовну радост и Божији благослов, молитвама и покровом Пресвете Богородице, чији празник дочекујемо.

Тим поводом вас обавештавамо да ће у петак 14 октобра у 18:30 часова (мимо распореда), бити празнично вечерње у част Покрова Пресвете Богородице, у Лозани (црквa Béthusy).

Пастирска посета Епископа Андреја за празник Покрова Пресвете Богородице у Лозани и Сијеру

Његово Преосвештенство, Епископ Андреј, најавио је своју пастирску посету нашој парохији, са жељом да својом посетом увелича празничну радост на богослужењу у част Покрова Пресвете Богородице.

Позивамо парохијане, на Вечерње у суботу 15 октобра у Сијеру са почетком у 18:30 часова, на којој ће учествовати Г-дин Епископ, после чега је планирано предавање.

Сутрадан, у недељу 16 октобра у Лозани (Béthusy) у 10:00 часова, је архијерејска Литургија.

Обавештавамо и позивамо парохијане да дођу на молитву у Сијер и Лозану да дочекају Архијереја.

Празник Покрова Пресвете Богородице

untitled-1Православна Црква је од свог почетка прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћана, која својим посредничким молитвама непрестано моли Бога за нас. Њена помоћ се показала безброј пута како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који Црква празнује за овај Празник доказује покровитељство Пресвете Богородице над хришћанима.

* Из Хеортохогије – Историје о настанку празника Покрова Пресвете Богородице

Празник Покрова пресвете Богородице 14/1 октобра, слави успомену на чудесан догађај из времена византијског владара Лава Мудрог (886-911), и везан је за цркву Пресвете Богородице – Влахернске и другу цркву поред ње, Светог Кивота.

Византијска царица Пулхерија, жена цара Маркијана (+453), саградила је цркву Пресвете Богородице – Влахернске у северо – западном делу Цариграда.

Убрзо после тога, цар Лав I Велики је 469 године, поред цркве Богородице – Влахернске, саградио нову цркву, која је названа црква ,,Св. Кивота (Гроба)“, по кивоту који цар беше направио од сребра и злата за: ,,Ризу Пресвете Богородице“, која је у то време пронађена у Јерусалиму. У овај кивот стављен је део пијаса Пресвете Богородице. Због тога, народ је ову цркву називао још и црква Светог Кивота или Светог Гроба.

Под Омофором Превсете Богородице, треба разумети (мафорион-μαφόριον) горњу хаљину, огртач, који покрива главу и цело тело, онако како се Пресвета Богородица слика на старим иконама.

Опис чудесног догађаја, о настанку празника Покрова Пресвете Богородице, налази се у житију Светог Андреја Јуродивог, који се слави 15/02 октобра.

У њему је записано следеће: ,,Године 911. првог октобра за време свеноћног бдења у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду блажени Андреј стајаше на дну цркве са својим учеником Епифанијем и мољаше се. У четврти сат ноћи виде блажени Андреј заштитницу и помоћницу свих хришћана Пресвету Богородицу где се појави у цркви изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златоткану порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и Пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију, и упита га: “Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет? Епифаније одговори: “Видим, свети оче, и ужасавам се”. (Из житија Светих за 15/02 Октобар Св. Аве Јустина Ћелијског).

Овај несвакидашњи догађај, Црква временски ставља пред крај живота Светог Андреја Јуродивог (+936), који се прославља други дан празника Покрова Пресвете Богородице, 15/02 октобра. Празнична Служба  Покрова Пресвете  Богородице, насатала је почетком 12 века али не у Грчкој, где се догађај десио, него у Русији, где је житије Светог Андреја Јуродивог, било већ познато и поштовано, одакле је прешло у Србију и друге павославне земље. Већ у 12 веку у Русији, имамо саграђене храмове, посвећене Покрову Пресвете Богородице. Имајући у виду да је Српска црква овај Празник примила од Руса, врло брзо изграђени су и храмови у част Покрова Пресвете Богородице. Празник је опште прихваћен у Српски календар доласком руских богослужбених књига, које су у Србију стигле у 17 и 18 веку. У Грчким богослужбеним књигама, нема службе за овај Празник, али се кроз богослужбене текстове, Пресвета Богородица назива Покровом, што указује на живо предање о догађају који се понављао сваког петка на бденију у Цркви Богородице – Влахернске у Цариграду, кога су називали: ,,обично чудо“.

О  томе сведочи и запис француског теолога и литургичара (Jean Beleth, ou en latin Johannes Belethus, probablement né au début du XIIe siècle et mort en 1182 ou 11851, est un théologien, liturgiste et sermonnaire français.), који у свом делу ,,(Racionale divinorum officiorum)“ наводи следеће:

,,Била је некада, у једној Цркви, слика Свете Дјеве, пред којом је висио Покров, који ју је сасвим покривао. Али у петак на вечерњу, без ичијег садејства, сам собом и божанственим чудом,се  подизао к небу, тако да су то сви јасно и потпуно могли видети, а у суботу се Покров спуштао на пређашње место до идућег петка“.

Овај запис се свакако односио на икону у мозаику Пресвете Богородице у олтарској апсиди, која је била заклоњена завесом. Из иконографије на ову тему, имамо два начина представљања Празника. На неким Иконама, празник Покрова Пресвете Богородице, представља се онако како и Beleth описује у поменутом запису, називајући га: ,,Обично чудо“, где се Пресвета Богородица, у олтарској апсиди моли, док анђели иза Ње држе завесу. Друге начин представљања Празничног догађаја, настао је по виђењу Светог Андреја Јуродивог, где се Пресвета Богородица моли држећи свој Омофор раширен изнад верних. У сваком случају, веза између ова два начина представљања на икони очигледно постоји, без обзира на разлику коју прави иконографија.

Шаљемо вам мали џепни календар који издаје наша Епархија за предстојећу 2017 годину са: пригодним текстовима, адресама цркава и телефонима парохијских свештеника наше Епархије.

Октобар 2016 године, ваш парох протонамесник Богољуб Поповић.