ХРИШЋАНСКИ ДОМ

Хришћански православни дом је црква у малом. Једна православна породица по учењу цркве је мала хришћанска заједница чији чланови чине домаћу цркву. Више породица једног места, варошице или дела града, чине парохију са парохијским храмом за заједничку молитву. Зато породични дом и породица по свему личи и указују на парохијски храм у који се одлази на заједничку молитву. Као што сваки храм има различиту опрему за молитву, тако и хришћански дом треба да има: икону, кандило, чирак и свећу, слово, кадионицу, босиљак и тамјан, Свето писмо и Молитвеник за домаћу и породичну молитву.

Освећење дома
Када се једна кућа или стан сагради и припреми  за становање, потребно је извршити његово освећење. То освећење врши надлежни свештеник. Имајући у виду да једна  хришћанска породица живи и проводи велики део свога времена у кући,  незамисливо је да тај простор не буде освећен и благословен. То је нарочито важно учинити у градским срединама где се често мењају станари или се назна да ли је стан раније освећен.

Шта треба припремити за освећење
У главној просторији где су иконе, постави се сто покривен столњаком, на који се ставља: свећа, кадионица, тамјан, чинија са водом за освећење, босиљак, једна чаша уља, четири мале свећице које се на освећењу пале и лепе на зидове стана ( или се ставе у посуду са брашном у знаку крста ) и један штапић (на врху обавијен ватом), за помазивање зидова освећеним уљем.

Ако се после освећења куће или стана планира свечани ручак, треба се руководити правилом о томе да ли је дан посни или мрсни, па такву храну  спремати за ручак

Шта треба да има један хришћански дом

Икона
Сваки хришћански дом треба да има икону: Крсне славе или Христа и Мајке Божије а може и икона преславе или неког другог светитеља. Икона се поставља у најсвечанијој просторији, трпезарији или дневној соби по могућности на источном зиду. Православна икона треба да буде у духу православне иконографије. На жалост, иконе се често продају на пијацама и вашарима, зато треба бити опрезан да ли су такве иконе урађене у складу са прописима о православним иконама. Препоручљиво је иконе куповати у црквама и црквеним продавницама или се о икони најпре са неким посаветовати ко познаје правила о икони.Када се икона купи, носи се свештенику на освећење. Негде се практикује да икона стоји у цркви неколико недеља. Тек освећена икона поставља се у хришћански дом. Пред иконама се обављају сви хришћански обреди и молитве у кући, па због тога то место представља мали кућни олтар.Добро је да пред иконом стоји мањи сточић или комода на коме би на једном месту стајале све потребне ствари за молитву.

Кандило
Кандило се поставља испред иконе. Пали се уочи сваког празника и недеље а може горети и непрестано. Кандило обично пали и одржава домаћица. У кандилу гори сунцокретово или маслиново уље, на чију се површину ставља жижак или фититиљ.Пламен у кандилу символизује светлост живота у царству Божијем, где почивају светитељи пред чијом иконом гори кандило. Оно опомиње, све у кући да треба да живе светлим и чистим животом. Они који у кући имају кандило, знају какав непоновљив молитвени доживљај има паљење кандила уочи празника и недеље. Пламен упаљеног кандила остаје у памћењу као најдража успомена из детињства до краја живота.



Чирак и свећа
Без свеће се не може вршити ни један обред, нити заједничка молитва. Чирак и свећа стоје на почасном месту у кући и пале се увек пред молитву. Пламен свеће има исту символику као и кандило.




Слово, печат, анафорник, просфорник
Све су исти називи за печат који се утискује у славски колач. Слово као и икона носи се у Цркву на освећење. На њему су урезани иницијали Христовог имена: ИС ХС НИ КА што значи - Исус Христос побеђује.

Босиљак
је ароматична биљка, пријатног мириса, која се гаји у баштама и цвећарама. Босиљак се набере и сложи у букет да се осуши. Тако се чува преко целе године и износи се када свештеник освећује водицу и њиме кропи укућане и просторије. Босиљак својим пријатним мирисом символизују благодат Духа Светога.

Кадионица, жар, тамјан
Кадионица у дому је обично ручна, од керамике или метала. У кадионицу се ставља жар или угаљ за спаљивање тамјана. Пошто у градовима нема жара из пећи или шпорета, потребно је набавити угаљ (брикет). Кадионица је свештени предмет који води прекло из Старог завета и указује на кадиони жртвеник, на коме је по Мојсијевом пропису спаљиван тамјан. Смисао кађења је у томе да нас својим симболом, радњом и пријатним мирисом подсети каква треба да буде наша молитва. Као што се тамјан подиже ка небу, и шири пријатан мирис тако и наша усрдна молитва треба да се уздиже пред престо Божији. Кадионица се употребљава приликом сваке молитве. Прво се окаде иконе и сви присутни на молитви од старијих до најмлађих а потом све просторије. Кадионица се држи пред иконом где се врши домаћа молитва.

Свето писмо – или Библија је најважнија хришћанска књига, коју треба да има свака породица. Ипак, Свето писмо, није честа књига у породицама наших верника. Зато свештеници треба да настоје да свака породица има цело Свето Писмо или бар Нови завет. Постоји и "Илустрована Библија за младе", са којом се лакше упознаје садржај Светог писма. Збирка књига Светог писма Старог завета говори о историји настанка света и човека до Христовог Рођења. Он описује живот и историју Јевресјког и других народа до Христовог Рођења. Књиге Новог завета чине четири Јеванђеља о животу и делима Христовим до његове смрти, васкрсења и вазнезења. Затим: Списе Светих Апостола о ширењу Цркве, њихова дела и поуке до другог Христовог доласка. Због своје важности, Свето писмо треба да буде књига која се радо чита у свакој хришћанској породици, јер је оно извор Хришћанске вере и живота. Зато је Свето писмо књига која је штампана у милионским тиражима и превођена на највише језика које човечанство употребљава широм планете.

Молитвеник
Молитвеник је обично мања џепна књига, у којој су штампане молитве за разне потребе хришћана. Пожељно је да ту књижицу има свака кућа. Молитвеник стоји пред иконом, где се обавља лична или породична молитва. Док се читају молитве сви  пажљиво слушају и моле се у себи. Важније молитве као што су: Оче наш, Богородице Дјево, Пресвета Тројице, Символ вере, Царе Небески - треба да научи сваки хришћанин напамет или бар да их прочита.