____________________________________________________________________________________________________

ВЕРСКИ ПРАЗНИЦИ

Црвено слово у календару

Поједине дане у току календарске године, црква је посветила важним догађајима из Христовог живота или Пресвете Богородице као и великим светитељима цркве. Дан њиховог празновања у православном календару обележен је црвеним словом. Тога дана православни хришћани празнују и не раде или посте ако то захтева пропис о црквеном посту. Када су у могућности одлазе у цркву на богослужење, и не обављају уобичајене послове у њиви, радионици или неком другом месту. У кући се заврше само нужни послови - припремање хране и сл. Наравно од ове обавезе изузети су они који раде у предузећима, где се увек преко недеље ради, али по доласку кући, треба да празнују, значи да изоставе неке своје послове које обично обављају код куће. За дан своје крсне славе, сваки верник који може треба раније да затражи слободан дан из предузећа, и да у миру са породицом прослави славу.

Недеља - Васкрс је највећи хришћански празник, када је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих. То је најзначајнији догађај у историји света на коме је темељи хришћанство. Да Христос није васкрсао не би ни било хришћанства. Зато је Васкрс празник над празницима. Због свог значаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсењу. Руси недељу зову "воскресеније". Недеља је, дакле, поновљени празник Васкрса, и као таква спада у највеће хришћанске празнике. У нашем народу, у појединим крајевима, та свест је ослабила, и често се дешава, да се у недељу ради као у обични радни дан. То је велики грех. Још у Старом завету, у Десет Божијих заповести наређено је: "Шест дана ради и посвршавај све своје послове, а седми дан посвети Господу Богу своме". Недеља је тај седми дан, и хришћани треба да знају, да је недеља већи празник од свих светитељских празника, од Никољдана, Ђурђевдана, Јовањдана итд. и да је њено празновање заповест Божија а не људско правило.

Заветни празници - Поред дана које је црква одредила за празновање, постоје заветни дани када неки верници или њихове породице, негде и читави крајеви празнују и не раде. Ови празници ушли су у календар због догађаја који су се на тај дан десили, па су их наши преци узели да празнују као дан завета. Такви су: Блага и Огњена Марија, Свети Прокопије, свети Јеремија итд. Празновање ових дана толико је ушло у праксу, да их и не треба мењати, јер су ови заветни Светитељи постали заштитници оних који их празнују.

Петак пред велике празнике - Познато је да у неким нашим крајевима народ празнује петак који пада уочи неког Bеликог празника - Илиндана, Крстовдана, Никољдана, Ђурђевдана итд. Како црква гледа на празновање петка? Као што је свака недеља у  години посвећена васкрсењу, тако је и сваки петак посвећен Христовом страдању на Голготи. Сваки петак је успомена на Велики Петак. Вероватно су се наши преци због те символике, уздражавали од рада у петак пред велике празнике, да би тиме одали поштовање и обновили успомену на Христово страдање. Црква није заповедила да се петак празнује, осим што је заповедила пост у петак и среду, јер је и среда посвећена страдању Христовом. Али то празновање наших предака временом се претворило у једну врсту завета. И како данас поступати? Најбоље је да они, који су до сада празновали и даље празнују, а ко сматра да не треба да празнује може тај дан радити. Има случајева, где су неки покушали да прекину традицију празновања петка, нарочито на селу, и дешавала им се увек нека штета на имању. Значи да је празновање већ примило снагу завета. Зато је најбоље поступити ослањајући се на властито искуство. Овде још, треба додати, да празновање петка нема никакве везе са претпоставком да је то остало од Турака, пошто Христово страдање у Велики Петак нема ништа заједничко са Исламом.