Парохијски дом
dom
Newsletter
Пријавите се на листу и будите у току са дешавањима у парохији.

Рубрика: За вернике    4.060 пута прочитано    Датум: 8.11.2011    Одштампај

CBETA TAJHA КРШТЕЊA
“Зато идите и научите све народе мојим ученицима,
крштећи их у име Оца и Сина и Св. Духа ” (Mт. 28,19)

Време и место крштења

Из свега до сада реченог разумљиво је да уколико постоји потреба за хитно  крштење које диктирају извесни разлози оно се може обавити у било које време ако је то могуће, наравно у договору са свештеником. Крштење дакле може да се обави и пре подне и по подне и ноћу ако је то потребно, у дане поста и празнике као и у обичне дане. Место за крштење може бити Црква или дом родитеља.
О давању имена ?

О томе одлучује и кум и родитељи а ако је кандидат за крштење старија особа онда се поштује пре свега њена воља.Потребно је нарочито водити рачуна да име буде прикладно вери и народу коме припада. Модерна и страна имена могу касније да буду проблем управо ономе који их носи и зог тога Црква препоручује она имена која су лепа и традиционална а не она која су тренутно популарна или се дају само због тога да би се задовољила нечија жеља.

Ко може бити кум ?

Црква захтева да кум буде крштено лице православне вере из више разлога. Пре свега дужност кума је да своје кумче подиже и васпитава у православној вери што је врло тешко за онога који сам није православан. Дакле разлог којим се Црква руководи није у томе да она сматра да су хришћани других конфесија тога недостојни већ због тога што такав треба да новокрштеног васпитава и подиже у православној вери а то се од неправославног кума не може очекивати. А кум је по свом својству и обавези са крштења за своје кумче духовни родитељ.

Шта треба за крштење?

Бело платно од 2 метра, 1 пешкир, флаша маслиновог уља, Велику свећу за оног ко се краштава и три мале свеће, ивзод рођених за дете, извод крштених за кума.

Крштење у договору са свештеником благовремено пријавити и заказати.

Ову заповест дао нам је Господ Исус Христос, будући да је као Богочовек крштен од Јована Крститеља крштењем покајања на реци Јордану, мада сам за то није имао потребу јер није имао личног греха. Међутим, својим ученицима и апостолима дао је нову заповест да проповедају Јеванђеље свакоме створењу и који поверује да га крсте у име Свете Тројице. Ова Господња заповест и данас има исту важност као и пре две хиљаде година. Свако ко поверује у Христа и пожели да учествује у тајнама Цркве, мора најпре да се крсти, да  би стекао право да учествује у њеном благодатном животу. Крштењем се задобија усиновљење Божије, што значи да свако ко слободно (својом вољом) одлучили да се крсти изражава жељу да Господ буде његов родитељ, Отац Небески. У разговору са Никодимом својим тајним учеником, Спаситељ је нагласио неопходност поновног рођења, мислећи тиме на крштење као ново духовно рођење. Зашто је крштење важно? По дару Божијем сваки човек који се рађа на биолошки начин се не рађа по својој личној вољи, јер није он тај који о томе одлучује: да ли ће се родити, где ће се родити и ко ће му бити родитељ. Будући да такво рођење не зависи од наше слободе, Господ нам је дао могућност да кроз овај тајанствен начин (крштења) по својој вољи задобијемо очинство Божије. Како се то постиже? Кроз један видљив начин сиболичног спирања водом новокрштени се на невидљив начин Духом Светим чисти од прародитељског греха и грехова свих које је до тада учинио. Због тога се он одмах након крштења облачи или огрне белим платном што симболизује његову чистоту. По речима молитава са крштења новокрштени је као новозасађена садница у врту Божијем која да би узрастала мора бити потпомогнута даровима Духа Светог а они се дају у тајни миропомазања. Уз помазање Св. миром новокрштени добија дарове Духа Светог за узрастање у вери због чега је оно неодвојиво од крштења. Због тога Православна Црква под крштењем подразумева обе ове радње и крштење ради опраштања грехова и помазање Св. миром ради добијања благодатних дарова за узрастање у Православној вери. У пракси Цркве првих векова крштавали су се одрасли, међутим помиње се у делима апостолским да су апостили крштавали читаве породице што подразумева и малу децу а не само одрасле. Данас се та пракса променила па се убрзо након рођења деца доносе у храм на крштење где се за сведока у самом чину крштења узима кум, који се јавно обавезује пред Богом и присутнима да ће своје кумче подизати и поучавати у Православној вери. Због обавезе и завета коју кум узима пред Богом према новокрштеном, наш народ је и у прошлости а и данас знао да цени и поштује и односио се према куму духовном сроднику са посебним респектом. У раној Цркви такође била је пракса да онај који жели да се крсти морао је да прође кроз посебну припрему и након преиспитивања своје одлуке бивао је крштаван. Крштења су обављано обично заједно и то на празнике Богојављења Господњег и Васкрс, али касније је тај обичај постепено почео да се изоставља због великог броја оних који су хтели да се крсте или су били условљени болешћу. Данас Црква не поставља услове за крштење већ само настоји да онај који жели да се ксти има за то слободну одлуку и да је кум буде крштен, јер  не може бити кум који није крштен или није православне вере. Погрешно је када неки родитељи мисле да има времена за крштење њихове деце односно кад деца порасту она нека сама одлуче. Међутим тиме се ставља препрека на могућност деце да се причешћују и  учествују у благодатном животу Цркве, или да се дете разболи и да му прети смртна опасност. Због свих ових наведених разлога родитељи пред Богом сносе одговорност што дете није крштено. А поред тога заборављају да је кум управо тај који уместо детета чита симбол вере и заветује се да ће он учинити све да новокрштенога васпитава у православној вери.

Шта је формално потребно за крштење?

Пожељно је да су родитељи крштени и венчани у Цркви. Међутим, ако родитељи нису крштени то није препрека да њихово дете буде крштено, јер би се тиме дете поново кажњавало да буде учесник благодатних дарова Цркве само зато што родитељи то нису из неких себи познатх разлога или убеђења учинили. Дакле, за крштење деце или старијих ако желе да буду крштени Црква увек има разумевање и не поставља никакве услове изузев оних који су неопходни да би неко био крштен. То значи дакандидат за крштење има: слободну вољу, крштеног кума и материјал за то неопходан.