Парохијски дом
dom
Newsletter
Пријавите се на листу и будите у току са дешавањима у парохији.

Рубрика: За вернике    6.063 пута прочитано    Датум: 8.11.2011    Одштампај

 

БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ И ОБИЧАЈИ

Васкрс је највећи хришћански празникa али се Божић прославља најсвечаније у целој календарској години. На Божић се слави Христово рођење. Њгово очовечење и силазак међу људе у ,,породицу“ учинио је да Божић постане породични празник: деце, мајки, очева и целе породице. Зато ни један други празник нема толико раскошне симболике и фолклорних елемената као Божић. Инспирисан: вером, локалном културом и традицијом, народ је вековима стварао различите обичаје у част празника. Неколико недеља пре и после Божића траје свечано празнично расположење. У циклус божићних празника спадају: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић, Нова Година, Богојављење, Јовањдан и Савиндан. За сваки од њих везани су бројни лепи обичаји.

Детинци – У трећу недељу пред Божић славе се детенци, празник деце. Тога дана рано ујутру, или по доласку из Цркве са богослужења, одрасли симболично везују своју децу. За везивање се обично користи канап или конац. Добра и штедљива деца уштеде нешто новца да за свој празник купе неки поклон да се њиме одреше. Тај симболични знак дечије пажње треба посебно развијати како би деца у најранијем узрасту научила да мисле на на своје родитеље и да их обрадују. Везе и везивање деце симболизује породичне везе, и повезаност са родитељима.

Материце – Овај празник пада у другу недељу пред Божић. Он је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране да канапом или шалом вежу своју мајку на исти начин, као што су оне њих везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Кад јој деца честитају празник мајка им даје неки поклон, да је одреше. У новије време празник Материца свечано се прославља и при нашим храмовима, нарочито у градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодни програмом у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем после чега  деца везују присутне жене. Оне им се “дреше” припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

Оци или Очеви – У прву недељу пред Божић празнују се оци. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се “дреше” поклонима, исто као и мајке.Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А породица је темељ једнога друштва, државе и цркве.

Туциндан – Два дана пред Божић слави се Туциндан. Тога дана после подне спрема се  печеница за Божић. Некада, печеница се пре сређивања “тукла” – у главу а затим клала и спремала за печење. Зато је овај дан назван Туциндан.За печеницу се пече: прасе или јагње, мада се у новије време печеница планира према броју чланова породице па се може спремити: ћурка, гуска или кокош. Печеница је добила име по ,,печењу“ што показује начина припремања меса за божићни ручак.

Бадњидан – Дан уочи Божића, зове се Бадњи дан. Име је добио по ,,Бадњаку“ младом церовом или храстовом дрвету.  У неким крајевима, ако нема храста доноси се јелово или борово дрво. Осим бадњака на Бдњи дан домаћин пече ,,печеницу“ а увече је уноси у кућу заједно са бадњаком и сламом да кућа личи на пећину у којој се Христос родио. Домаћица спрема храну и меси колаче за Божићни ручак.Како се сече бадњак? Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку,  прекрсти помоли Богу и Христовом рођењу, узима секиру и са источне стране сече бадњак. Кад бадњак донесе кући усправи се поред улазних врата, где стоји до вечери када се исече за дрва и уноси у кућу.Шта символише бадњак? Бадњак символички представља оно дрво, које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, где се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог. Свака српска породици Божић дочекује са Бадњаком како би ово дрво наложили током божићне ноћи као што је то праведни Јосиф урадио. У другим хришћанским и православним земљама уместо бадњака у кућу се доноси јелка. Одмах се намеће питање због чега постоји ова разлика. Разлоге морамо тражити у чињеници да је у блиској прошлости јелка била ретко и скупоцено дрво које се није могло наћи у свим крајевима нити је била практично за ложење. Тако се до данас у српским породицама за Божић доноси Бадњак а не јелка.

Бадње вече – Бадње вече, практично спаја Бадњидан и Божић. Увече кад падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу: печеницу, бадњак и сламу.Слама После бадњака у кућу се уноси слама. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне које деца траже и пијучу као пилићи.  Тиме се симболично свака кућа симболично декорише да личи на пећину са јаслама где се  Христос родио.Вечера уочи Божића Када се унесу печеница, бадњак и слама, сви у кући заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела и суво воће.

Божић – Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића слави се 7. јануара по новом а 25 децембра по старом Јулијанском календару. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, чују се пушаке и прангија најављујући долазак Божића и Божићног славља.Домаћин облачи свечано одело, и са неким из куће одлазе у Цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе прима се нафора која се једе пре сваког послужења. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Тако се поздравља до Богојављења. Када домаћин дође из цркве, поздрави све у кући божићним поздравом, љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.Положајник Рано пре подне на Божић, у кућу долази посебни гост ,, Положајник“, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Положајник поздрави све Божићним поздравом, и одлази код шпорета. Он отвори врата на шпорету или пећи, и џара ватру говорећи здравицу: “Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај”.Положајник символички представља оне Мудраце и маге који су знали да протумаче значење звезде која се појавила на Истоку у време Христовог рођења. Положајник се симболично доводи у везу са њима јер зна да чара ватру и тумачи значење варница које излазе из шпорета. За добре вести и здравице домаћица га послужи и дарује неким прикладним поклоном. Црква је даје посебан значај овим народним обичајима.  Чесница Рaно ујутро на Божић, домаћица пече погачу, која се још зове чесница. У њу се ставља новчић – златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин исече део печенице за Божићни ручак (обично леву плећку, главу и део од ребара). Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, кадионицу преда неком млађем који кади целу кућу. Ако нико не зна да отпева божићни тропар онда се  наглас прочита “Оче наш”. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се ломи на онолико делова колико има чланова породице и једно парче за случајног госта ,,путника намерника“. Онај ко добије део чеснице са скривеним  новчићем, по народном веровању, биће срећан целе године а домаћина га дарује неким поклоном или новчаницом. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.Божић у урбаној средини Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота у градским срединама, где нема: ватре ни огњишта, шуме ни дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво. Уочи Божића уместо великог Бадњег дрвета у кућу се уноси мања храстова гранчица и мало сламе и ставља испод славске иконе. Запали се свећа и кандило што символише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном и обави породична молитва а остатак вечери проводи се у породици ако се не иде у цркву на молитву.Зато је веома важно да Божић буде нерадан дан да би се празник у породици празнично прославио.

Нова Година – Овај празник се празнује 14. јануара по новом календару а по старом 1. јануара због кашњења Јулијанског календара. У народу постоји обичај “чекања Нове Године”. Уочи Нове Године, спрема се свечана вечера, где сви укућани са својим гостима, кумовима, пријатељима и сродницима весело чекају поноћ, када стиже Нова Година. Негде се то ради организовано у ресторанима, хотелима, салама и сл. У поноћ, тачно у 12 сати, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг и миран живот, добро здравље и успех у послу. Сутрадан се одлази у цркву на службу. После службе се обавља свечани ручак. Домаћица меси погачу “василицу” (василица се зове јер је тога дана празник Светог Василија Великог). Негде се василица меси од кукурузног брашна.

Крстовдан – Овај празник пада 18. јануара, и празнује се у спомен Христовог крштења. Тај дан се пости и он је први посни дан после Божића. У храмовима се врши велико водоосвећење. У неким крајевима се поздрављају са речима: “Христос се крсти” и “Ваистину се крсти”.

Богојављење – Богојављење се празнује 19. јануара. Тога дана у свим православним храмовима врши се велико освећење воде. Народ долази у Цркву  са флашама и мањим посудама да узиме освећену богојављенску водицу и носи је у своје домове. Ова водица, обзиром да је освећена на велики празник, има велика духовна и лековита својства и она се не квари за разлику од друге воде. На богојављење црква слави успомену на Христово крштење, на реци Јордану, и јављање Свете Тројице. Син Божији крстио се у реци Јордану, Дух Свети у виду голуба сишао је на Христа и чуо се глас Бога Отаца који је Христа објавио: “Ово је Син мој љубљени, њега послушајте”.

Јовањдан – Јовањдан је у низу богојављенских празника, јер је Свети Јован Крститељ на реци Јордану, крстио Господа Исуса Христа. Многи Срби тога дана славе. После Никољдана и Ђурђевдана, ово је светитељ који се код Срба највише поштује и слави.

Савиндан – Овај празник пада 27. јануара. Свети Сава је први српски просветитељ, духовни отац српске нације и творац српске црквене самосталности. Зато је Савиндан и верски и национални празник. То је крсна слава српских школа. Тога дана се у свим српским школама ломи славски кoлач, изводи прикладан светосавски програм у коме учествују ђаци са својим учитељима и родитељима. Резање колача исто је као и на дан црквене славе. Свака слава има свога домаћина, који се добровољно јавља, и сваке године се бира за следећу годину.