СВЕТА ТАЈНА БРАКА – ВЕНЧАЊЕ
Православна Црква посматра брак као Божанску установу. Ради тога хришћански брак захтева: високи морал, верност; жртву, самоодрицање и љубав међу младенцима. Ако се брак склапа из неке користи, телесне пожуде или прикривеног интереса, нема свој узвишени карактер црквеног брака. Недостатак таквог брака показује се тек касније. Пуноћу Божијег благослова на венчању примају они супружници који у брак улазе слободно и искрено из љубави, ради заједничког живота у: вери, нади истини и љубави.
Чин православног венчања подсећа младенце да институција брака води порекло од наших прародитеља Адама и Еве, којима је дат Божији благослов: Рађајте се и можите се и напуните земљу и владајте њиме (видети стих). Брачну љубав супружника Господ је узвисио изнад љубави рема родитељима, јер ће због те љубави: ,, човек оставити оца својега и матер своју и прилепиће се к жени својој и биће двоје једно тело”. (1. Мој. 2,24)
Благослов о рађању и разможавању прародитељима дат је не само ради биолошког продужетка, већ и због Божијег плана да се из људског потомства роди Христос, који је позвати на спасење све људе на Земљи. Поштујући светост институције брака, Христос је дошао на свадбу двоје младенаца у Кану Галилејску. Када је учинио прво чудо претворивши воду у вино. Христос потврђује брак као Божију установу рекавши :,, А оне што је Бог саставио, човек да не раставља“. За Православну Цркву: „ Брак је Света тајна по којој се два лица различитог пола на начин прописан од стране Цркве везују доживотном духовном и телесном везом, ради потпуне животне заједнице и рађања и васпитања деце”. То показује да Црква не види циљ православног брака само у рађању деце, него прво у пуноћи заједничког живота можа и жене, а затим у рађању деце. Ово је тешко разумети ономе ко површно посматра институцију брака. Када Црква ставља на прво место заједнички живот суприжника, тиме изражава свој став да благослов Божији за рађање деце зависи од воље Божије а не биолошког здравља супружника. Тамо где брак није благословен од стране Цркве излишно је очекивати хришћанско узрастање у вери и брачну пуноћу. Брак је велика Светиња, зато се веза мужа и жене упоређује са везом између Христа и Цркве као тела Христовог.
Чин венчања може се извршити у склопу литургије (пракса древне Цркве).
Услови за склапање Црквеног брака
Црквени брак може да склопи само лице које је крштено и има године пунолетства за ступање у брак. Пре Свете тајнебрака врши се оглашење како би се огласила намера младенаца да ступе у брачну заједницу. Оглашавање у Цркви чини се из предострожности да би се утврдило да за такав брак не постоји нека канонска сметња, или да младенци нису у родбинској вези. Православна Црква дозвољава склапање мешовитог брака између православних са лицем друге хришћанске конфесије (вероисповести). Ово је могуће извршити уз дозволу и благослов надлежног Архијереја. Православни хришћанин не може склопити брак у Цркви по православном обреду са: јеврејином, мухамеданцем и незнабожцем.
Сиболички значај: прстења, круна и заједничке чаше
Прстење- симболично представља везивања супружника, ради заједничког живота у цркви.
Венци или круне- показују царско достојанство и круну љубави супружника коју Црква благосиља. Брачна заједница је слика мале цркве или домаће цркве.
Заједничка чаша – Заједничка чаша је остатак древне црквене праксе када је венчање било у склопу Свете Литургије, где су се младенци после венчања причешћивали. На жалост у новије време та пракса у нашој Цркви је скоро укинута.
У народном тумачењу – пити из заједничке чаше, значи поделити све што младенце у животу чека и добро и зло.
Када Црква забрањује венчање
Венчање се не може обавити за време: Васкршњег поста закључно са Томином недељом, Божићног поста од 27 новембра до 7 јануара, за време Петровског и Госпојинског поста, сваке среде и петка кроз целу годину, Крстовдан, Усековање главе Светог Јована Крститеља и Воздвижење Часног Крста.
Шта је потребно за вечање у цркви?
Пре венчања у Цркви, младенци морају склопити грађански брак, како би свештенику могли показати (извод) уверење о грађанском венчању.
- Прстење за младенце – бурме
- Две воштане свеће из Цркве
- Чаша (из које пију младенци)
- Бели или вежени материјал за везивање руку
- Доказ да су кум и стари сват (сведоци) Православне вере
- Флаша доброг црног вина
ЖЕЛИМО ВАМ БЛАГОСЛОВ БОЖИЈИ ЗА ДУГ И СРЕЋАН ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ.