Парохијски дом
dom
Newsletter
Пријавите се на листу и будите у току са дешавањима у парохији.

Рубрика: Актуелности, Парохијска писма    9 пута прочитано    Датум: 14.06.2020    Одштампај

СИЛАЗАК СВ. ДУХА НА АПОСТОЛЕ

“Ако ја не пођем то Утешитељ неће доћи к вама, а ако пођем, то ћу Га послати к вама”   (Лк. 24,49 и Јн. 14,16)

svete trojiceДраги парохијани, После дужег времена, у попразништву Христовог Васкрсења, радујемo се да Вам пошаљемо наше Парохијско писмо за празник Педесетнице или Силазак Светог Духа и Тројице. Са жељама да Вас наше писмо затекне у здрављу , вери и нади да ће што пре проћи ово искушење пандемије, које нас је у свему зауставило, а васкрсли Господ, који је својом смрћу уништио смрт и Својим васкрсењем даровао живот вечни сваком који у Њега верује, да нас чује избави и услиши наше молитве. Шесте недеље по Христовом Васкрсењу , Црква слави Вазнесење Христово – Спасовдан. Историјат о настанку овог празника нам говори да се Вазнесење у раној Цркви није славило као посебан празник, већ заједно са Педесетницом, којом се завршава велики пасхални-васкрсни период. Силазак Светог Духа, обухватао је више парзничних успомена у којој је било и Вазнесење Христово. Заједничко прослављање Вазнесења и Духова, већ крајем четвртог века је одвојено у два посебна празника, о чему сведоче и најстарије проповеди на празник Вазнесења, Светог Григорија Ниског и Светог Јована Златоуста. У четрдесети дан по Христовом Васкрсењу од најранијих времена из Јерусалима је организована Литија до Витлејема, где се славио празник Вазнесења, а потом, Литија се враћала у Јерусалим. Ова пракса била је и по другим источним градовима, што су касније преузеле и друге новонастале помесне Цркве. Код Срба, овај обичај се такође задржао до данас као Спасовданска литија у Бограду . У педесети дан од Васкрсења славимо Силазак Светог Духа на апостоле или ПедесетницуТројице. Да би разумели смисао овог Празника, подсетићемо се Христових речи, које је пред страдање рекао Апостолима. “Ако ја не пођем то Утешитељ неће доћи к вама, а ако пођем, то ћу Га послати к вама” . (Лк. 24,49 и Јн. 14,16) Пре Вазнесења, Христос заповеда Апостолима: “…да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца” , а обећање Оца, је силазак Духа Светог и крштење, које није исто као крштење Јована Крститеља што и Спаситељ објашњава, јер, “…је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана” . Апостоли су по Његовом обећању чекали да “сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље”.

Апостоли су позвани да наставе дело Христово на земљи, да објаве и проповедају речи Јеванђеља свуда по свету уз помоћ благодати Духа Светог који јесте и живи у Цркви, од Свете Педесетнице до другог Христовог доласка. (Дап. 1. 4,5,8) Празник хришћанске Педесетнице као и Пасха, долази из старозаветне јеврејске традиције. Празници јудејске Пасхе и Педесетнице, по свом типолошком смислу су повезани са Хришћанском Пасхом и Педесетницом – Духовима, у том смислу јер указују на новозаветне догађаје који су се испунили на Васкрс и Духове.

Живот и догађаји у нашој парохији током пандемије вируса

Због околности, пандемије вируса и многих законских ограничења, које је предложила Швајцарска конфедерација, најрадоснији Празник Христовог Васкрсења 2020. године, прославили смо у врло необичним условима. Чекајући да се ситуација промени на боље, да се поново вратимо у ,,колико–толико” нормалне услове живота, већ неколико месеци проводимо без јавних – заједничких Богослужења у Лозани и Сијеру . Имајући у виду околности у којима наша парохија и Црквена општина врши своју мисију , јер, пре свега, зависимо од изнајмљених храмова који су током овог периода пандемије вируса били затворени за јавну употребу , а такође и забрана кретања и окупљања и других стриктних захтева о хигијени и броју особа у храму током пандемије, богослужбени живот наше парохије сведен је на минимум. Након попуштања ових стриктних мера, од стране федералне државне администрације, наложено је свим Црквама у Швајцарској, да направе Концепт како планирају да организују Богослужења у наредном периоду у својим Црквама, уз поштовање мера заштите и поретка у Храму . Римокатоличка Црквена управа у Сијеру нас је обавестила да и сами чекају упутства из своје Дијецезе како да организују и прилагоде унутрашњи простор Цркве с обзиром да имају клупе које не могу да се померају . Обећали су да ће нас током јуна писмено обавестити када поново можемо користити њихову Цркву . Протестантска Црква у Бетузи је у великим радовима и због укупне ситуације стално се продужавају рокови када нам исту могу дати на коришћење. Надамо се да ће то бити могуће половином јуна. У таквим околностима смо и сами забринути како да саборна Богослужења наставимо. Наши парохијани нас често зову и питају за Богослужење, слушајући разне вести да се храмови поново отварају , али за нас још увек су проблем нови услови које треба испунити како би поново наставили Богослужења. Разлога за размишљање има и превише, јер нам је ситуација са вирусом потпуно зауставила Богослужења и сваку парохијску активност.

У тим условима и приликама много нам значи и разумевање наших парохијана који схватају да није лако у дијаспори водити једну парохијску заједницу која се искључиво издржава прилозима својих верника. Нико од нас није ни помишљао да ће један вирус паралисати читаве системе и ин
ституције а тиме и наш обичан живот и свакодневне обавезе на које смо навикли. Будући да смо непрофитабилно верско удружење – Асоцијација, и да све своје активности морамо сами да финансирамо, из тог разлога вам увек уз Парохијско писмошаљемо и уплатницу , са молбом да по својим могућностима помогнете како би могли плаћати текуће обавезе. Многи од нас су се потпуно привикли да припадају неком систему или институцији који дефинишу законе и правила како да у њима човек живи и ради било да је то држава, породица, школа, фирма, Црква или нека друга институција. На то смо се можда и превише навикли и препустили да институције или системи све прописују и све воде, а ми о томе скоро и не морамо да мислимо. Али, шта ако се деси нешто непланирано, светских размера, и све заустави па чак угрози и наше животе? Тад видимо, како каже Свети Николај Жички, да смо ми “мали људи и малена су наша дела” .

Тек сад можемо боље да разумемо његове речи, након ове пандемије, шта само један вирус може да направи. Сад схватамо да смо ми заиста мали као и наша дела. Ово нам отвара очи да видимо колико можемо да се поуздамо у себе и у системе око нас, или бар схватимо заблуде у којима живимо, а свако од нас током пандемије могао је да се огледа колико може или колико вреди као човек. После свега што смо прошли у неколико протеклих месеци, надам се да свако од нас, када добро размисли, може да извуче неку поуку за будућност. А уједно и да се запитамо да ли можемо наставити по “старом” или ће ова пандемија заиста бити једна добра школа за све нас подсећајући на древну античку мисао да се “не може два пута сићи у исту реку”. Једна вода је отекла али друга долази и доноси нова искушења за која морамо бити “кадри и стићи и утећи и на страшном месту постојати” . Уз Божју помоћ све је могуће. Све вас поздрављамо и молимо се Господу да нам помогне, да нам подари добро здравље и да нас сачува од свих искушења и поново сабере на молитви и уједини око добрих и племенитих дела.

Ваш парох,
протојереј Богољуб Љ. Поповић