Parohijski dom
dom
Rubrika: Parohijska pisma    5.096 puta pročitano    Datum: 8.11.2011    Odštampaj

Parohijsko pismo o Vaskrsu 2011.

U susret prazniku Hristovog Vaskrsenja, postom i molitvom pripremamo se da dostojno dočekamo  Praznik radosti. Možda svi nismo u mogućnosti da Vaskrs slavimo onako kako bi  želeli, ali ako učestvujemo na službama Velike nedelje, bićemo učesnici i svečari najvećeg hrišćanskog Praznika.  Na Svetim službama, od Lazareve Subote i Cveti, Crkva nas vodi i potseća na Hristovu žrtvu i Njegov put stradanja na Golgoti. Mi se klanjamo Hristovoj žrtvi i stradanju, na Golgoti, ali sa verom i nadom da će mo sa Hristom biti učesnici i Njegovog slavnog Vaskrsenja. U našoj parohiji, saborno kroz molitvu postajemo deo velike Crkve Hristove, koja sjedinjena  Duhom Svetim na raznim krajevima zamlje praznično proslavlja i učestvuje u molitvenom jedinstvu sa svim Crkvama u sveopštoj radosti  Hristovog Vaskrsenja. Srdačno Vas pozdravljamo i ove 2011 godine radosnim pozdravom ,,Hristos Vaskrse“.

O PRAZNICIMA I OBIČIMA ZA VASKRS
Lazareva Subota i Cveti(Ukratko o prazniku):  Prvi u nizu Vaskršnjih praznika je Lazareva Subota. Ovaj praznik se molitveno seća na čudo u Vitaniji, gde je Hristos vaskrsao svog prijatelja Lazara.  Događaj svedoči o sili Hristovoj, koji ima vlast i silu da Lazara ponovo vrati u život (vaskrsne).

Prevod Troparske pesme Praznika: Uveravajući nas pre Tvog stradanja u opšte vaskrsenje, iz mrtvih si podigao Lazara Hriste Bože. Zato i mi kao deca, noseći znake pobede, Tebi pobeditelju smrti kličemo: Osana na visinama, neka je Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje.

Odmah posle događaja u Vitaniji,  Hristos je ušao u Jerusalim jašući na magaretu. Ono što je proročki najavljeno u Starom zavetu:,, Car tvoj krotak i smeran jaše na magaretu…” ispunilo se na Cveti. Njegov ulazak u Jerusalim dočekao je narod i deca, bacajući cveće i palmine grančice kličući: ,,Osana Sinu Davidovom i Blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje”.

Običaji i praznični Simvoli: U popodnevnim časovima na Lazarevu Subotu, uoči Cveti, u naše hramove se donose grančice vrbve (zbog čega se praznik zove Vrbica). One se osvećuju i dele vernima da im kao osvećenim naprave mesto pored slavske ikone. Na Lazarevu subotu, vrši se Litija (ophod), oko hrama sa crkvenim barjacima i ikonama uz pojanje tropara Sv. Lazaru ,,Optše je vaskrsenje…” U litijskoj povorci najviše učestvuju deca, koji nose osvećene grančice vrbe i zvončiće. Slaveići uspomenu na ovaj dan, u našim Crkvama roditelji dovode decu oblačeći im novu odeću da budu lepo obučeni ,,kao za Vrbicu“.

Velika nedelja – Ova nedelja se zove još i ,,Strasna” (Stradalna) nedelja, u kojoj se potsećamo na: Judinu izdaju, hvatanje i raspeće Hristovo. Tokom ove nedelje u hramovima se vrše posebna bogosluženja, zato je dobro da vernici u njima učestvuju.

Veliki četvrtak(Ukratko o prazniku):  U susret Jevrejskom prazniku Pashe koja slavi uspomenu na izlazak iz Egipatskog ropstva, svi Jevreji su shodno Mojsijevom zakonu, spremali su Pashalnu večeru. Hristos nije menjao taj običaj i zato je rekao učenicima da pripreme Pashalnu večeru. Ovu večečeru iz Sv. Jevanđelja mi znamo kao ,,Tajnu Večeru”.  Pasha znači (prolazak). U  istorijskom trenutku kada su Jevreji napustali Egipat, za njih je reč Pasha značila ,,prolazak” iz ropstva na slobodu. Međutim po svom simvolu , ona je ukazivala na nešto mnogo važnije i veće, na prolazak Hristov iz smrti u večni život. Zato se Hristos i naziva: ,,Nova Pasha ili Naša Pasha”.
Znajući, da posle Večere dolazi : Judino izdajstvo, hvatanje, suđenje i raspeće, Hristos je posle Večere, uzeo Hleb i Vino i ustanovio Novi Savez sa svojim Učenicima kroz Svetu tajnu Pričešća. Blagoslov Hleba i Vina na Tajnoj Večeri, ušao je u strukturu Sv. Liturgije. Hristove reči kojima je blagoslovio Sv. Hleb: ,,Uzmite jedite, ovo je Telo Moje..”, i blagoslov Čaše sa Vinom: ,,Pijte iz Nje svi, ovo je Krv moja Novoga Zaveta (Saveza) …”, su nepromenjene ušle u struktu Svete Liturgije.

Prevod Troparske pesme Praznika: Kada se slavni Učenici, umivanjem za večeru prosvećivaše, tada se bezbožni Juda bolujući od srebroljublja pomračivaše, i bezbožnim sudijama Tebe pravednoga sudiju predade. Ljubitelju novca, pogledaj onoga koji se zbog toga obesio, beži od nenasite duše koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem. Prema svima Blagi, Gospode, slava Ti.

Običaji i praznični Simvoli: Na Veliki četvrtak ujuto, posle Časova, služi se Liturgija svetog Vasilija Velikog koja počinje Večernjom službom. Na ovoj službi spremaju se čestice za pričešće bolesnih, tokom cele godine. Sveštenik ih suši i ostavlja u darohranilnicu (mali kovčežić za čuvanje Sv. Darova).

Na Veliki Četvrtak u kasnim satima, (umesto posle ponoći), služi se Jutrenje na kome se čita ,,Dvanaest Jevanđelja” o stradanju Hristovom. Učešće i pažljivo slušanje Sv. Jevanđelja, nas približava da shvatimo sve  što se dogodilo sa Hristom tokokm Velike Nedelje.

Veliki petak, nas uvodi u sam događaj Hristovog stradanja i raspeća na Golgoti. Sa tugom  mi se potsećamo Hristovog svega i molitveno razmišljamo o Njegovoj Žrtvi za sve ljude, ali sa nadom u Njegovu Božansku silu čekajući Vaskrsenje.

Prevod Troparske pesme Praznika: Spasenje si učinio po svoj zemlji, Hriste Bože. Na Krstu si raširio Tvoje prečiste ruke, sabirajući sve narode, koji ti kliču: slava Ti Gospode.

Običaji i praznični Simvoli: U našim hramovima, posle podne na Večernjoj službi, iznosi se Plaštanica (platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob). Plaštanica se postavlja ispred oltara na ukrašeni sto (Grob Hristov), radi celivanja. Posle celivanja neki vernici se provlače ispod Plaštanice, moleći se raspetom Gospodu da im pomogne u iskušenju i stradanju. Na Veliki Petak ne zvone crkvena zvona, već se lupa u Klepalo. Sveštenici oblače crne odežde u znak žalosti za raspetim Gospodom. Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak neki vernici se uzdržavaju od jela, ili uzimaju samo vodu i suvi hleb.

Velika subota je praznik Hristovog počivanja u Grobu. U bibliskom opisu stvaranja sveta za šest dana, stoji da je Gospod u sedmi dan ,,odmarao”. To je bila Subota. Zato su Jevreji strogo pazili da subota bude dan odmora. Ova zapovest po svome simvolu je ukazivala na dan Velike Subote, kada će Hristos telom počivati u Grobu. Boraveći Telom u Grobu Hristos je Dušom bio prisutan u Adu da umrlima objavi dolazak Spasenja i Carstvo Božije. Učenje Crkve o tome najbolje  izražava molitva sa kraja Proskomidije (deo službe kada se spremaju Sv Darovi),  koja kaže: ,, U grobu telesno, u Adu sa dušom kao Bog, u raju sa razbojnikom, i na prestolu bio si Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući Neograničeni”.

Prevod Kondaka Praznika: Zaključan u bezdanu, viđen si mrtav sa smirnom i plaštanicom obvijen, u grob si položen kao smrtan Besmrtni. Žene koje sudošle da Te pomažu mirom, plakale su gorko i klicale, Ova subota je preblagoslovena, jer je u njoj Gospod Hristos usnuo, da bi Vaskrsao trećega dana.

Običaji i praznični Simvoli: U subotu se služi liturgija Sv. Vasilija Velikog koja počinje večernjom službom. Sveštenici služe u tamnim odeždama. Na Veliku Subotu se posti na vodi. To je jedina Subota u godini na koju se posti strogo na vodi i zbog toga na sve ostale subote ublažava post na ulje ribu i vino da bi se napravila razlika od Velike Subote.

Vaskrs Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Dan Hristovog vaskrsenja iz mrtvih, i  pobede života nad smrću. To je dan najveće radosti jer je Hristos kao Bog i Čovek smrću smrt uništio i dao nadu svakom čoveku za vaskrsenje i večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.

Prevod Troparske pesme Praznika:Hristos Vaskrse iz mrtvih, smrću smrt razruši, a onima koji su u grobovima život darova.

Slavljenje Vaskrsa po Julijanskom kalendaru: Na Prvom Vaseljenskom saboru, održanom 325. godine, dogovoreno je da hrišćani zajedno slave Vaskrs. Dan proslavljanja Vaskrsa je nedelja, jer je Hristos vaskrsao u taj dan. Određeno je pravilo kad pada Vaskrs: 1) posle jevrejske Pashe, 2) posle prolećne ravnodnevice 3) i posle punog meseca (Uštap). Kada se ispune svi ovi uslovi u prvu nedelju posle toga, slavi se Vaskrs. Dešava se međutim, da pun mesec ili (Uštap) padne na sam dan prolećne ravnodnevnice, tada su oba uslova odjednom ispunjena, pa se prve nedelje posle toga slavi Vaskrs. Vaskrs najranije može da padne 22/4. aprila, a najkasnije 25/8. maja. Treba obratiti pažnju na razliku od 13 dana između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara jer po Gregorijanskom, Prolećna ravnodnevica pada 21 marta, što je po Julijanskom 3 aprila.  To je jedan od razloga zašto se datum Vaskrsa ne poklapa kod Pravoslavnik od ostalih Hrišćanskih crkava. Drugi razlog je što je Pravoslavna crkva zadržala principa da se Vaskrs slavi posle Jevrejske Pashe a ne pre ili zajedno.

U celom hrišćanskom svetu za Vaskrs su vezani lepi običaji, jedan od njih je spremanje jaja. Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. Po tome ono potseća na Hristovo Vaskrsenje.

Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših običaja za Vaskrs je farbanje jaja. U našem narodu ne postoji jednoobraznost kada je u pitanju dan kada to treba raditi. Običaj je da se vaskršnja jaja boje (farbaju) na Veliki petak izjutra, dok u nekim krajevima to rade na Veliki četvrtak da izbegli bilo kakav rad na veliki Petak. U nekim krajevima to rade na Veliku Subotu ujutro. Ta raznolikost je i najveći problem šta je ispravno. Crkva se o tome nije posebno oglašavala smatrajući da je kuvanje jaja za Vaskrs deo prazvične pripreme i zato nije htela da se upusta u formalizam jer bi onda trebalo propisati i definisati svo spremanje hrane za Vaskrs zatim spremanje za službu u Crkvi i td. Ono što je za Crkvu glavo je da se u te dane ništa drugo ne radi, osim ono što baš mora za sam praznik, i da su naše misli upućene na događaj Hristovog stradanja na Golgoti.

Simvolika farbanje jaja se vezuje za Svetu Mariju Magdalinu, koja je putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: “Hristos Vaskrse”.

Pobusani ponedeljak Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom običaju, pobusaju se (poravnju ) i urede grobovi umrlih srodnika. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Na grob se iznose i vasršnja jaja. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen umrlim srodnicima.

RASPORED SLUŽBI ZA VASKRS

Po rasporedu koji smo poslali o Božiću želimo da vs obavestimo da će za Vaskrs ponovo doći gost sveštenik Prota Milomir Ćosić, koji je za Božićne praznike služio u Sijeru. Njegov dolazak poslužiće da dopunimo raspored bogosluženja u Sijeru i Ženevi za praznike.

Bogosluženje u Lozani:
Vekiki Petak – Večernje sa iznošenjem Plštanice u 18:30 č.- Betuzi
Vaskrs – Sveta Liturgija u 09:00 – Betuzi, Pričešće i osvećenje Vaskršnjih jaja
Bogosluženje u Sijeru:
Vekiki Petak – Večernje sa iznošenjem Plštanice u 17:30 č.
Velika Subota – Sveta Liturgija u 09:00 č. Pričešće i osvećenje Vaskršnjih jaja
Bogosluženje u Ženevi:
Vekiki Četvrtak – Večernje sa čitanjem Dvanaes Stradalnih Jevađelja u 18:30 č.
Vaskrs – Sveta Liturgija u 09:00 č. Pričešće i osvećenje Vaskršnjih jaja

INFORMACIJE ZA VERNIKE U SIJERU

Obaveštavamo vernike da je Dozvola za uređenje Crkve i parohijske sale u Granžu, opština (Sijer), stigla 04 Aprila 2011g. Nakon Ankete, koju smo postavili 10 avgusta 2010g. Opština u Sijeru je izdala Dozvolu 31.marta 2011 g. koju Vam šaljemo u prilogu.

Svim onima, koji su dali svoje priloge za kupovinu zemlje i objekta a zatim za uredno plaćanje hipoteke dosadašnjih troškova u vezi objekta, kao paroh želim da se zahvalim na pomoći i ukazanom poverenju, koje nam je bilo toliko potrebno, tokom proteklih godina. Zato vam kao paroh čestitam  na strpljenju koje je rezultiralo Vašim a time i uspehom cele naše Pravoslavne zajednice u kantonu Vale. To nam samo pokazuje da se strpljenje i rad isplati ali ništa nije došlo odjednom već korak po korak uz podršku i priznanje lokalnih Crkava kome samo se obratili a zatim i predstavnika vlasti u Sijeru i Sionu.

Jedan deo naših vernika je verovao i dao svoju materijalnu pomoć i podršku da do toga dođe, ali ako nam se i ostali ne priključe i da daju svoj prilog neće biti lako. Zato molim i pozivam sve one koji mogu da uplate prilog  na uplatnicu koju vam svaki put šaljemo, kako bi planirali početak radova. Takođe, molimo one koji imaju firmu za građevinske radove da se jave svešteniku, kako bi smo mogli pre početka radova videti sa čime raspolažemo i šta nam sve treba. U razgovoru sa arhitektom i inženjerom, planiran je sastanak posle Vaskrsa, radi dogovora o načinu izvođenja radova. Na Veliku Subotu u Crkvi, biće izloženi planovi i spiskovi prošlogodišnjih priložnika.

INFORMACIJE VEZANE ZA PAROHIJSKI CENTAR NA EPALANŽU

Projekat za uređenje hram kapele i sala su gotovi. Arhitekta je poslao ponude firmama za grube radove i pristigle su ponude 8 firmi. Sledi, detaljniji razgovor sa arhitektom u vezi ponuda. Budući da se Crkva izdržava isključivo od priloga vernika, nije lako održati Crkvu i parohiju a pogotovo kad se nema svoj hram. A kad se jednom podigne treba ga održavati. Kao pravoslavna zajednica znamo da nam niko ne može pomoći ako se sami o sebi ne budemo brinuli. Zadovoljni smo i Blagodarni Bogu i Vama koji ste nam do sada pomogli da se parohija postepeno razvija i duhovno i materijalno. Cilj nam je da uradimo hram kapelu i salu u parohijskom centaru koji smo kupili. Zato vas molimo za pomoć kako bi mogli da počnemo radove. Rezultat od prošlogodišnje pošte koju smo poslali sa iznosom od 100 franaka na 1050 familija bio je 36% onih koji su  uplatili, zato radovi nisu mogli da počnu prošle godine. Dozvola je dobijena prošle godine u februaru i već je istekla godina dana. Srećne i Bogom blagoslovene predstojeće praznike uz radosni pozdrav: Hristos Vaskrse, i svako dobro od Vaskrslog Gospoda.

Vaš paroh
Protonamesnik Bogoljub Popović