Парохијски дом
dom
Newsletter
Пријавите се на листу и будите у току са дешавањима у парохији.

Рубрика: Парохијска писма    11 пута прочитано    Датум: 9.11.2020    Одштампај

Драги Парохијани,

Све вас поздрављамо и желимо најпре добро здравље и Божији благослов, посредничким молитвама покрова Пресвете Богородице.

Празник Покрова Пресвете Богородице Православна Црква је од свог почетка прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћана, која својим молитвама посредује пред Господом за нас. Та помоћ се показала безброј пута појединцима и народима, како у рату тако и у миру , како у монашким пустињама тако и у многим градовима.

Догађај који Црква празнује везано за овај Празник само доказује покровитељство Пресвете Бородице над хришћанима. Празник Покрова пресвете Богородице 14/1 октобра, слави успомену на чудесни догађај из времена византијског владара Лава Мудрог (886-911), у цркви Пресвете Богородице – Влахернске као и Цркву , Светог Кивота која се налази одмах поред Богородичине цркве. Византијска царица Пулхерија, жена цара Маркијана (+453), саградила је цркву Пресвете Богородице – Влахернске у Северо – западном делу Цариграда. Убрзо после тога, цар Лав I Велики је 469. године, поред цркве Богородице – Влахернске, саградио нову цркву , која је названа црква ,,Св. Кивота (Ковчега)“, по кивоту који је цар направио за: ,,Ризу Пресвете Богородице“, која је пронађена у Јерусалиму . У кивот је стављен део пијаса Пресвете Богородице. Због чега је народ ову цркву звао и црква Светог Кивота или Светог Гроба.

Под Омофором Превсете Богородице, треба разумети (мафорион-μαφόριον) горњу хаљину , огртач, који покрива главу и цело тело, онако како је Пресвета Богородица представљена на старим иконама. Запис о настанку празника Покрова Пресвете Богородице, налазимо у житију Светог Андреја Јуродивог , који се слави 15/02 октобра. У њему пише: ,,Године 911. првог октобра за време свеноћног бдења у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду , блажени Андреј стајаше на дну цркве са својим учеником Епифанијем и мољаше се. У четврти сат ноћи, блажени Андреј виде заштитницу и помоћницу свих хришћана Пресвету Богородицу изнад народа са раширеним омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златоткану порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају , окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.

Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и Пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију , и упита га: “Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет? Епифаније одговори: “Видим, свети оче, и ужасавам се”. (Извод из житија Светих за 15/02 Октобар у преводу Св. Јустина Ћелијског). Овај необични догађај, Црква временски ставља пред крај живота Светог Андреја Јуродивог (+936), који се прославља други дан празника Покрова Пресвете Богородице, 15/02 октобра. Настанак празничне Службе у част Покрова Пресвете Богородице, везује се за почетак 12 века али не у Грчкој, где се догађај десио, већ у Русији, где је житије Светог Андреја Јуродивог , било врло поштовано. Из Русије, је прешло у Србију и друге павославне земље. Тако већ у 12 веку у Русији, имамо саграђене храмове, посвећене Покрову Пресвете Богородице. Врло брзо у Србији изграђени су и први храмови у част Покрова Пресвете Богородице. Празник је опште прихваћен у Српски календар доласком руских богослужбених књига, које су у Србију стигле у 17 и 18 веку . У Грчким богослужбеним књигама, нема
службе за овај Празник, али се кроз богослужбене текстове, Пресвета Богородица назива Покровом, што указује на живо предање о догађају који се понављао сваког петка на бденију у Цркви Богородице – Влахернске у Цариграду , кога су називали: ,,обично чудо“.

О томе сведочи и запис француског теолога и литургичара (Jean Beleth, ou en latin Johannes Belethus, probablement né au début du XIIe siècle et mort en 1182 ou 11851, est un théologien, liturgiste et sermonnaire français.), који у свом делу ,,(Racionale divinorum officiorum)“ наводи следеће: ,,Била је некада, у једној Цркви, слика Свете Дјеве, пред којом је висио Покров, који ју је сасвим покривао. Али у петак на вечерњу , без ичијег садејства, сам собом и божанственим чудом, се подизао к небу , тако да су то сви јасно и потпуно могли видети, а у суботу се Покров спуштао на пређашње место до идућег петка“. Овај запис се свакако односио на икону у мозаику Пресвете Богородице у олтарској апсиди, која је била заклоњена завесом. Из иконографије на ову тему , имамо два начина представљања Празника. На неким Иконама, празник Покрова Пресвете Богородице, представља се онако како и Beleth описује у поменутом запису , називајући га: ,,Обично чудо“, где се Пресвета Богородица, у олтарској апсиди моли, док анђели иза Ње држе завесу . Друге начин представљања Празничног догађаја, настао је по виђењу Светог Андреја Јуродивог , где се Пресвета Богородица моли држећи свој Омофор раширен изнад верних. У сваком случају , веза између ова два начина представљања на икони очигледно постоји, без обзира на разлику коју прави иконографија.

Шаљемо вам мали џепни календар који издаје наша Епархија за предстојећу 2021. годину са адресама цркава и подацима о парохијским свештеницима Епархије аустијско-швајцарске.

Октобар 2020 године,
парох, протојереј Богољуб Поповић