Парохијски дом
dom
Newsletter
Пријавите се на листу и будите у току са дешавањима у парохији.

Рубрика: За вернике    4.469 пута прочитано    Датум: 8.11.2011    Одштампај

O КРСНОЈ СЛАВИ

Слава или ,,Крсно Име“ у српској православној породици представља молитвени догађај и празник ,,Мале Цркве“. Тога дана слави се неко од Светих, који је пред Богом наш заштитник и молитвеник за кућу и породицу. Постоје два мишљења о томе како је настала Крсна слава. По једном мишљењу, порекло славе доводи се у везу са њеним другим називом ,,Крсно име“ што  показује да Крсна Слава прославља успомену на дан крштења племенских старешина и њихових  породица. Светитеља на чији су дан крштени, узели су да славе као кућног заштитника. Велики број различитих слава само сведочи да је дана крштења био избор неког хришћанског светитеља кога је породица посебно поштовала. Други истраживачи који су се бавили питањем порекла славе код Српског племена мисле да је слава заменила поштовање пагански култ домаћег огњишта. Мисионари међу српским племенима сусрели су се са култом домаћег огњишта кога су они поштовали. Схватајући да ће тај култ тешко искоренити, мисионари су им уместо поштовања разних божанстава и сила, заменили поштовањем хришћанских светитеља. Не улазећи у разматрање који је разлог тачан може се констатовати да православни Срби једини међу Православнима славе Крсну славу. У вереме првог српског Архиепископа, Светог Саве и његових наследника, прописан је обред и начин како се слави Крсна Слава. У српском народу Крсна слава је постала посебан облик духовномолитвеног односа према Богу. Кроз поштовање светитеља кога је Бог прославио, српске породице се на дан празничне успомене обраћају своме Светитељу заштитнику кроз молитву и славаска обележја да за њих посредује пред Господом. То је смисао Крсне славе.

Да би се Слава правилно схватила и пренела као породично наслеђе Св. Архијерејски сабор Српске цркве је издао једно једно упутство о Крсној Слави.

,,Будући да је крсна слава празник ,,мале Цркве” то јест породице, то и најмања породица треба да слави. Кад се син одвоји у посебно домаћинство, поготово кад се ожени, дужан је да прославља крсно име, без обзира што га отац слави у свом дому. У знак поштовања родитеља, тако важну ствар, као што је оснивање породице и самосталност Крсног имена, синови су дужни да обавесте оца и замоле га да им то благослови. Ако би отац одбио или не би хтео „предати” Славу, синови треба да се обрате свештенику у месту где живе за савет и благослов.”

Славска Икона– У свакој Српској кући, на посебном месту главне просторије (по могућности на источној страни) треба да стоји славска икона. Испред иконе је кандило, где се обавља породична молитва.

Славска водица – У неким нашим крајевима је пракса да се пре славе врши освећење славске водице. Домаћица за тај обред треба да припреми: посуду (чинију) са свежом водом, стручак босиљка, кадионицу, угаљ и тамјан са списком имена чланова породице. Освећеном водицом се кропе укућани и просторије стана а од остатка домаћица меси славски колач.  Ако нема освећене водице тада се славски колач меси са Богојављенском водицом.

Славска обележја без којих неможе да се слави слава

Славска свећа– Славска свећа се прави од воска. Свећа је симбол светлости царства Божијег, због чега својом светлошћу подсећа све окупљене на рајску светлост у којој живе светитељи. Тој светлости треба да теже сви хришћани и да својим делима сведоче ту светлост као што каже Господ својим ученицима: ,, да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. “(Мт. 5, 16.) Паљењем славске свеће практично почиње слављења Крсног имена. По доласку из Цркве са освећеним житом и колачем, пред ручак, домаћин пали свећу коју са посебним поштовањем прислужује и прати како она гори. Кад се слава заврши свећа се гаси и оставља, како би се опет током године нарочито уочи великих празника палила пре молитве.

Славско жито – Славско жито је пшеница која се кува уочи славе и потом се слади и меље. У неким нашим породицама пшеница се само заслади и остави немлевена, (није погрешно ни једно ни друго). У молитви на освећењу свештеник се моли, да Господ благослови разноврсне плодове и освети оне који их буду јели, јер су принесени у славу Божију и у част и светитеља који се слави и за помен оних који су умрли  у благочестивој вери (претке од којих смо примили славу). Зато је жито потребно спремити за сваку славу (за Св.Илију и Св. Архангела Михаила)  јер се жито не спрема за покој душе светитеља, већ у славу Божију и част светитеља као и покој душе наших предака од којих смо славу примили. У прилогу дајемо један од начина као се припрема славско жито.

Рецепт за спремање славског жита

Састав: 500 грама жита (крупна бела пшеница Белија), 500 грама очишћених ораха и шећера,

2 кесице ванилиног шећера,

2-3 кашике шећера у праху,

мало струганог мускатног орашчића,

туцани каранфилић и сасвим мало цимета.

Жито очистити, добро опрати у челичаној цедиљци, налити воду и кувати док не омекша (кад зрна попуцају). Затим додати шећера неколико кашика и потом кувати још 10-15 минута. Кад је готово процедити у цедиљци, па заједно са очишћеним орасима самлети у машини за месо или бар мало изгњечити. У ову смесу додати шећер и поменуте зачине по жељи и све рукама замесити, а затим ставити у посуду или тацну за служење и лепо обликовати. Пожељно је да се на врху утисне крст или направи од ораха а у средину стави стручак босиљка. Држати у хладном (фрижидеру) до служења, да се не поквари.

Славски колач– Славски колач као и славско жито приноси се у славу Божију и част Светиља кога славимо. У молитви за освећење ми се обраћамо Светитељу заштитнику да молитвено посредује за нас пред Господом и да ,,ту жртву прими у свој наднебеки жртвеник“. Приносећи славска обележја у славу Божију као скромни дар ми благодаримо Господу за сва добра којим нас је обдарио. Ми се молимо и да пошаље свој благослов на наше приносе, да их благослови, како би се од њих осветили једући их као храну. То је духовни смисао нашег приношења  славских обележја за Крсну славу због чега их не треба изостављати због неких неважних разлога.

Ако славски Колач реже свештеник са домаћином тада се после освећења славског жита колача и вина славски колач реже унакрсно и прелива вином и окреће са домачином.

У неким крајевима славска обележја се носе у Цркву на благослов и освећење, док у дугим само се носи славско жито на освећење, а код куће за славским столом домаћин ломи колач са кумом или неким из породице. Ове праксе су обично условљене многим разлозима (даљином цркава, малим бројем свештеника који ће обред обавити и тд.) У таквим околностима насталаи су народни обреди за славским столом, где онај који предводи домаћу молитву на слави (долибаша) чита молитве и здравице у славу Божију и част светитеља у здравље домаћина и чељади у кући. Ово је била врло позитивна одлика нашег народа који је без Цркаве и свештеника чувао веру и славу кроз векове. Црква захтева да се у свим овим различитостима бреда и обичаја увек има у виду суштина и смисао славе како би се могло знати шта за славу мора да се спреми а шта је необавезно.

Рецепт за славски колач

Састав: 1кг. белог брашна, 500 мг. Воде, 1 пакетић квасца, 1 кафена кашика соли, 10 гр. Шећера, 4 кашике јестивог уља, може се додати и мало стругане лимунове коре, За већи колач већа количина.

Начин припреме; Квасац размутити у једном децилитру млаке воде, са кашичицом шећера и брашна, и оставити на топлом месту да укисне. За то време припремити просејано брашно у посуду за мешење и оставити такође на топлом. Кад квасац нарасте, изручити у посуду са брашном. Додати: мало воде (колико је потребно), шећер, со, уље и по жељи стругану лимунову кору. Све ово замесити средње чврсто (док се тесто не почне одвајати од ивице посуде и по њему не почну излазити ваздушни мехурићи). Затим, тесто прекрити чистом крпом и оставити на топлом месту да нарасте. Након тога, тесто извадити на даску посуту брашном и још једном премесити на изађу ваздушни мехурићи. Потом ставити у добро подмазан и брашном посут суд за печење (шерпу да колач може лепо да нарасте) и премазати са кашиком растопљеног шећера и воде да колач добије боју. По жељи, ради декорације прави се плетеница, (од теста за колач или посебног теста од брашна соли и воде) која се ставља унаоколо по ивици колача а два парчета плетенице ставити попреко у облику крста, (које не треба премазивати да остану беле боје). У празна поља обавезно ставити четири коцкаста листића од развученог теста на којима се утисне слово или печат са иницијалима ИС ХС НИ КА. Могу се додати и други украси: грожђе, клас пшенице или голуб. У средину колача ставља се обично гранчица босиљка. Кад је све готово, ставити да се пече на умереној температури од 200 C. Кад је колач печен вади се и држи неколико минута са посудом да се мало охлади а потом се увије у чисту салвету док се не охлади.