Parohijski dom
dom
Rubrika: Za vernike    4.707 puta pročitano    Datum: 8.11.2011    Odštampaj

O KRSNOJ SLAVI

Slava ili ,,Krsno Ime“ u srpskoj pravoslavnoj porodici predstavlja molitveni događaj i praznik ,,Male Crkve“. Toga dana slavi se neko od Svetih, koji je pred Bogom naš zaštitnik i molitvenik za kuću i porodicu. Postoje dva mišljenja o tome kako je nastala Krsna slava. Po jednom mišljenju, poreklo slave dovodi se u vezu sa njenim drugim nazivom ,,Krsno ime“ što  pokazuje da Krsna Slava proslavlja uspomenu na dan krštenja plemenskih starešina i njihovih  porodica. Svetitelja na čiji su dan kršteni, uzeli su da slave kao kućnog zaštitnika. Veliki broj različitih slava samo svedoči da je dana krštenja bio izbor nekog hrišćanskog svetitelja koga je porodica posebno poštovala. Drugi istraživači koji su se bavili pitanjem porekla slave kod Srpskog plemena misle da je slava zamenila poštovanje paganski kult domaćeg ognjišta. Misionari među srpskim plemenima susreli su se sa kultom domaćeg ognjišta koga su oni poštovali. Shvatajući da će taj kult teško iskoreniti, misionari su im umesto poštovanja raznih božanstava i sila, zamenili poštovanjem hrišćanskih svetitelja. Ne ulazeći u razmatranje koji je razlog tačan može se konstatovati da pravoslavni Srbi jedini među Pravoslavnima slave Krsnu slavu. U vereme prvog srpskog Arhiepiskopa, Svetog Save i njegovih naslednika, propisan je obred i način kako se slavi Krsna Slava. U srpskom narodu Krsna slava je postala poseban oblik duhovnomolitvenog odnosa prema Bogu. Kroz poštovanje svetitelja koga je Bog proslavio, srpske porodice se na dan praznične uspomene obraćaju svome Svetitelju zaštitniku kroz molitvu i slavaska obeležja da za njih posreduje pred Gospodom. To je smisao Krsne slave.

Da bi se Slava pravilno shvatila i prenela kao porodično nasleđe Sv. Arhijerejski sabor Srpske crkve je izdao jedno jedno uputstvo o Krsnoj Slavi.

,,Budući da je krsna slava praznik ,,male Crkve” to jest porodice, to i najmanja porodica treba da slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u svom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost Krsnog imena, sinovi su dužni da obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo „predati” Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive za savet i blagoslov.”

Slavska Ikona– U svakoj Srpskoj kući, na posebnom mestu glavne prostorije (po mogućnosti na istočnoj strani) treba da stoji slavska ikona. Ispred ikone je kandilo, gde se obavlja porodična molitva.

Slavska vodica – U nekim našim krajevima je praksa da se pre slave vrši osvećenje slavske vodice. Domaćica za taj obred treba da pripremi: posudu (činiju) sa svežom vodom, stručak bosiljka, kadionicu, ugalj i tamjan sa spiskom imena članova porodice. Osvećenom vodicom se krope ukućani i prostorije stana a od ostatka domaćica mesi slavski kolač.  Ako nema osvećene vodice tada se slavski kolač mesi sa Bogojavljenskom vodicom.

Slavska obeležja bez kojih nemože da se slavi slava

Slavska sveća– Slavska sveća se pravi od voska. Sveća je simbol svetlosti carstva Božijeg, zbog čega svojom svetlošću podseća sve okupljene na rajsku svetlost u kojoj žive svetitelji. Toj svetlosti treba da teže svi hrišćani i da svojim delima svedoče tu svetlost kao što kaže Gospod svojim učenicima: ,, da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima. “(Mt. 5, 16.) Paljenjem slavske sveće praktično počinje slavljenja Krsnog imena. Po dolasku iz Crkve sa osvećenim žitom i kolačem, pred ručak, domaćin pali sveću koju sa posebnim poštovanjem prislužuje i prati kako ona gori. Kad se slava završi sveća se gasi i ostavlja, kako bi se opet tokom godine naročito uoči velikih praznika palila pre molitve.

Slavsko žito – Slavsko žito je pšenica koja se kuva uoči slave i potom se sladi i melje. U nekim našim porodicama pšenica se samo zasladi i ostavi nemlevena, (nije pogrešno ni jedno ni drugo). U molitvi na osvećenju sveštenik se moli, da Gospod blagoslovi raznovrsne plodove i osveti one koji ih budu jeli, jer su prineseni u slavu Božiju i u čast i svetitelja koji se slavi i za pomen onih koji su umrli  u blagočestivoj veri (pretke od kojih smo primili slavu). Zato je žito potrebno spremiti za svaku slavu (za Sv.Iliju i Sv. Arhangela Mihaila)  jer se žito ne sprema za pokoj duše svetitelja, već u slavu Božiju i čast svetitelja kao i pokoj duše naših predaka od kojih smo slavu primili. U prilogu dajemo jedan od načina kao se priprema slavsko žito.

Recept za spremanje slavskog žita

Sastav: 500 grama žita (krupna bela pšenica Belija), 500 grama očišćenih oraha i šećera,

2 kesice vanilinog šećera,

2-3 kašike šećera u prahu,

malo struganog muskatnog oraščića,

tucani karanfilić i sasvim malo cimeta.

Žito očistiti, dobro oprati u čeličanoj cediljci, naliti vodu i kuvati dok ne omekša (kad zrna popucaju). Zatim dodati šećera nekoliko kašika i potom kuvati još 10-15 minuta. Kad je gotovo procediti u cediljci, pa zajedno sa očišćenim orasima samleti u mašini za meso ili bar malo izgnječiti. U ovu smesu dodati šećer i pomenute začine po želji i sve rukama zamesiti, a zatim staviti u posudu ili tacnu za služenje i lepo oblikovati. Poželjno je da se na vrhu utisne krst ili napravi od oraha a u sredinu stavi stručak bosiljka. Držati u hladnom (frižideru) do služenja, da se ne pokvari.

Slavski kolač– Slavski kolač kao i slavsko žito prinosi se u slavu Božiju i čast Svetilja koga slavimo. U molitvi za osvećenje mi se obraćamo Svetitelju zaštitniku da molitveno posreduje za nas pred Gospodom i da ,,tu žrtvu primi u svoj nadnebeki žrtvenik“. Prinoseći slavska obeležja u slavu Božiju kao skromni dar mi blagodarimo Gospodu za sva dobra kojim nas je obdario. Mi se molimo i da pošalje svoj blagoslov na naše prinose, da ih blagoslovi, kako bi se od njih osvetili jedući ih kao hranu. To je duhovni smisao našeg prinošenja  slavskih obeležja za Krsnu slavu zbog čega ih ne treba izostavljati zbog nekih nevažnih razloga.

Ako slavski Kolač reže sveštenik sa domaćinom tada se posle osvećenja slavskog žita kolača i vina slavski kolač reže unakrsno i preliva vinom i okreće sa domačinom.

U nekim krajevima slavska obeležja se nose u Crkvu na blagoslov i osvećenje, dok u dugim samo se nosi slavsko žito na osvećenje, a kod kuće za slavskim stolom domaćin lomi kolač sa kumom ili nekim iz porodice. Ove prakse su obično uslovljene mnogim razlozima (daljinom crkava, malim brojem sveštenika koji će obred obaviti i td.) U takvim okolnostima nastalai su narodni obredi za slavskim stolom, gde onaj koji predvodi domaću molitvu na slavi (dolibaša) čita molitve i zdravice u slavu Božiju i čast svetitelja u zdravlje domaćina i čeljadi u kući. Ovo je bila vrlo pozitivna odlika našeg naroda koji je bez Crkave i sveštenika čuvao veru i slavu kroz vekove. Crkva zahteva da se u svim ovim različitostima breda i običaja uvek ima u vidu suština i smisao slave kako bi se moglo znati šta za slavu mora da se spremi a šta je neobavezno.

Recept za slavski kolač

Sastav: 1kg. belog brašna, 500 mg. Vode, 1 paketić kvasca, 1 kafena kašika soli, 10 gr. Šećera, 4 kašike jestivog ulja, može se dodati i malo strugane limunove kore, Za veći kolač veća količina.

Način pripreme; Kvasac razmutiti u jednom decilitru mlake vode, sa kašičicom šećera i brašna, i ostaviti na toplom mestu da ukisne. Za to vreme pripremiti prosejano brašno u posudu za mešenje i ostaviti takođe na toplom. Kad kvasac naraste, izručiti u posudu sa brašnom. Dodati: malo vode (koliko je potrebno), šećer, so, ulje i po želji struganu limunovu koru. Sve ovo zamesiti srednje čvrsto (dok se testo ne počne odvajati od ivice posude i po njemu ne počnu izlaziti vazdušni mehurići). Zatim, testo prekriti čistom krpom i ostaviti na toplom mestu da naraste. Nakon toga, testo izvaditi na dasku posutu brašnom i još jednom premesiti na izađu vazdušni mehurići. Potom staviti u dobro podmazan i brašnom posut sud za pečenje (šerpu da kolač može lepo da naraste) i premazati sa kašikom rastopljenog šećera i vode da kolač dobije boju. Po želji, radi dekoracije pravi se pletenica, (od testa za kolač ili posebnog testa od brašna soli i vode) koja se stavlja unaokolo po ivici kolača a dva parčeta pletenice staviti popreko u obliku krsta, (koje ne treba premazivati da ostanu bele boje). U prazna polja obavezno staviti četiri kockasta listića od razvučenog testa na kojima se utisne slovo ili pečat sa inicijalima IS HS NI KA. Mogu se dodati i drugi ukrasi: grožđe, klas pšenice ili golub. U sredinu kolača stavlja se obično grančica bosiljka. Kad je sve gotovo, staviti da se peče na umerenoj temperaturi od 200 C. Kad je kolač pečen vadi se i drži nekoliko minuta sa posudom da se malo ohladi a potom se uvije u čistu salvetu dok se ne ohladi.