Parohijski dom
dom
Rubrika: Za vernike    5.968 puta pročitano    Datum: 8.11.2011    Odštampaj

CBETA TAJHA KRŠTENJA
“Zato idite i naučite sve narode mojim učenicima,
kršteći ih u ime Oca i Sina i Sv. Duha ” (Mt. 28,19)

Vreme i mesto krštenja

Iz svega do sada rečenog razumljivo je da ukoliko postoji potreba za hitno  krštenje koje diktiraju izvesni razlozi ono se može obaviti u bilo koje vreme ako je to moguće, naravno u dogovoru sa sveštenikom. Krštenje dakle može da se obavi i pre podne i po podne i noću ako je to potrebno, u dane posta i praznike kao i u obične dane. Mesto za krštenje može biti Crkva ili dom roditelja.
O davanju imena ?

O tome odlučuje i kum i roditelji a ako je kandidat za krštenje starija osoba onda se poštuje pre svega njena volja.Potrebno je naročito voditi računa da ime bude prikladno veri i narodu kome pripada. Moderna i strana imena mogu kasnije da budu problem upravo onome koji ih nosi i zog toga Crkva preporučuje ona imena koja su lepa i tradicionalna a ne ona koja su trenutno popularna ili se daju samo zbog toga da bi se zadovoljila nečija želja.

Ko može biti kum ?

Crkva zahteva da kum bude kršteno lice pravoslavne vere iz više razloga. Pre svega dužnost kuma je da svoje kumče podiže i vaspitava u pravoslavnoj veri što je vrlo teško za onoga koji sam nije pravoslavan. Dakle razlog kojim se Crkva rukovodi nije u tome da ona smatra da su hrišćani drugih konfesija toga nedostojni već zbog toga što takav treba da novokrštenog vaspitava i podiže u pravoslavnoj veri a to se od nepravoslavnog kuma ne može očekivati. A kum je po svom svojstvu i obavezi sa krštenja za svoje kumče duhovni roditelj.

Šta treba za krštenje?

Belo platno od 2 metra, 1 peškir, flaša maslinovog ulja, Veliku sveću za onog ko se kraštava i tri male sveće, ivzod rođenih za dete, izvod krštenih za kuma.

Krštenje u dogovoru sa sveštenikom blagovremeno prijaviti i zakazati.

Ovu zapovest dao nam je Gospod Isus Hristos, budući da je kao Bogočovek kršten od Jovana Krstitelja krštenjem pokajanja na reci Jordanu, mada sam za to nije imao potrebu jer nije imao ličnog greha. Međutim, svojim učenicima i apostolima dao je novu zapovest da propovedaju Jevanđelje svakome stvorenju i koji poveruje da ga krste u ime Svete Trojice. Ova Gospodnja zapovest i danas ima istu važnost kao i pre dve hiljade godina. Svako ko poveruje u Hrista i poželi da učestvuje u tajnama Crkve, mora najpre da se krsti, da  bi stekao pravo da učestvuje u njenom blagodatnom životu. Krštenjem se zadobija usinovljenje Božije, što znači da svako ko slobodno (svojom voljom) odlučili da se krsti izražava želju da Gospod bude njegov roditelj, Otac Nebeski. U razgovoru sa Nikodimom svojim tajnim učenikom, Spasitelj je naglasio neophodnost ponovnog rođenja, misleći time na krštenje kao novo duhovno rođenje. Zašto je krštenje važno? Po daru Božijem svaki čovek koji se rađa na biološki način se ne rađa po svojoj ličnoj volji, jer nije on taj koji o tome odlučuje: da li će se roditi, gde će se roditi i ko će mu biti roditelj. Budući da takvo rođenje ne zavisi od naše slobode, Gospod nam je dao mogućnost da kroz ovaj tajanstven način (krštenja) po svojoj volji zadobijemo očinstvo Božije. Kako se to postiže? Kroz jedan vidljiv način siboličnog spiranja vodom novokršteni se na nevidljiv način Duhom Svetim čisti od praroditeljskog greha i grehova svih koje je do tada učinio. Zbog toga se on odmah nakon krštenja oblači ili ogrne belim platnom što simbolizuje njegovu čistotu. Po rečima molitava sa krštenja novokršteni je kao novozasađena sadnica u vrtu Božijem koja da bi uzrastala mora biti potpomognuta darovima Duha Svetog a oni se daju u tajni miropomazanja. Uz pomazanje Sv. mirom novokršteni dobija darove Duha Svetog za uzrastanje u veri zbog čega je ono neodvojivo od krštenja. Zbog toga Pravoslavna Crkva pod krštenjem podrazumeva obe ove radnje i krštenje radi opraštanja grehova i pomazanje Sv. mirom radi dobijanja blagodatnih darova za uzrastanje u Pravoslavnoj veri. U praksi Crkve prvih vekova krštavali su se odrasli, međutim pominje se u delima apostolskim da su apostili krštavali čitave porodice što podrazumeva i malu decu a ne samo odrasle. Danas se ta praksa promenila pa se ubrzo nakon rođenja deca donose u hram na krštenje gde se za svedoka u samom činu krštenja uzima kum, koji se javno obavezuje pred Bogom i prisutnima da će svoje kumče podizati i poučavati u Pravoslavnoj veri. Zbog obaveze i zaveta koju kum uzima pred Bogom prema novokrštenom, naš narod je i u prošlosti a i danas znao da ceni i poštuje i odnosio se prema kumu duhovnom srodniku sa posebnim respektom. U ranoj Crkvi takođe bila je praksa da onaj koji želi da se krsti morao je da prođe kroz posebnu pripremu i nakon preispitivanja svoje odluke bivao je krštavan. Krštenja su obavljano obično zajedno i to na praznike Bogojavljenja Gospodnjeg i Vaskrs, ali kasnije je taj običaj postepeno počeo da se izostavlja zbog velikog broja onih koji su hteli da se krste ili su bili uslovljeni bolešću. Danas Crkva ne postavlja uslove za krštenje već samo nastoji da onaj koji želi da se ksti ima za to slobodnu odluku i da je kum bude kršten, jer  ne može biti kum koji nije kršten ili nije pravoslavne vere. Pogrešno je kada neki roditelji misle da ima vremena za krštenje njihove dece odnosno kad deca porastu ona neka sama odluče. Međutim time se stavlja prepreka na mogućnost dece da se pričešćuju i  učestvuju u blagodatnom životu Crkve, ili da se dete razboli i da mu preti smrtna opasnost. Zbog svih ovih navedenih razloga roditelji pred Bogom snose odgovornost što dete nije kršteno. A pored toga zaboravljaju da je kum upravo taj koji umesto deteta čita simbol vere i zavetuje se da će on učiniti sve da novokrštenoga vaspitava u pravoslavnoj veri.

Šta je formalno potrebno za krštenje?

Poželjno je da su roditelji kršteni i venčani u Crkvi. Međutim, ako roditelji nisu kršteni to nije prepreka da njihovo dete bude kršteno, jer bi se time dete ponovo kažnjavalo da bude učesnik blagodatnih darova Crkve samo zato što roditelji to nisu iz nekih sebi poznath razloga ili ubeđenja učinili. Dakle, za krštenje dece ili starijih ako žele da budu kršteni Crkva uvek ima razumevanje i ne postavlja nikakve uslove izuzev onih koji su neophodni da bi neko bio kršten. To znači dakandidat za krštenje ima: slobodnu volju, krštenog kuma i materijal za to neophodan.