Парохијски дом
dom
Рубрика: Актуелности, Парохијска писма    9 пута прочитано    Датум: 30.12.2024    Одштампај

Драги Парохијани,
Испраћамо 2024. календарску годину и дочекујемо празник Христовог Рођења. Тим поводом, свим парохијанима желимо да у
здрављу дочекају и празнично прославе рођење Богомладенца Христа. Шаљемо вам и Божићну честитку уз радосни поздрав Божића: ,,Мир Божији и Христос се роди“.

O историјату настанка празника Христовог Рођења

Обично се мисли да Божић који данас славимо (25. децембра – 07. јануара), прослављамо на дан када се Христос родио. Међутим, историјски подаци тако не говоре, јер дан, па ни месец Христовог рођења, нису познати. У прва три века Хришћанства, Божић се није славио као празник Христовог телесног рођења, већ као празник Његовог крштења на Јордану, што се по вери хришћана ране Цркве, називало Духовно рођење. За њих је Крштење било важније од телесног рођења. Овај Празник славио се 6. јануара под именом Епифанија или Теофанија, што у множини значи Богојављaња. Овај Празник, сабира успомену на више догађаја: Христово јављање на Јордану – Епифанија, Крштење у Јордану, јављање Свете Тројице на Крштењу, поклоњење мудраца са Истока, па чак и прво чудо Христово у Кани Галилејској. О томе сведочи текст Богослужења на ове празнике.

Празник Богојављења Епифаније – Теофаније

Хришћани првих векова нису превише поштовали телесно рођење, већ Крштење као духовно рођење, а дан смрти називали су рођење за живот вечни. За нас који живимо двадесет векова после, ово делује чудно и нејасно, јер не разумемо довољно смисао хришћанских празника, онако како су то схватали хришћани првих векова. Поред хришћана, Христово крштење славили су и јеретици гностици, али су о томе учили другачије. Они су учили да је Христос постао Син Божији тек на крштењу у Јордану силаском Светог Духа, а да је до тада био обичан човек. Супротно томе, Хришћанска Црква учи да је Христос постао Богочовек у тренутку Свог зачећа, а да се на крштењу само објавио људима као Богочовек, и један од Три Лица Свете Тројице.

На исти начин на Западу, у Риму, Божић је слављен 6. јануара, као заједнички празник Христовог крштења, Епифанија или Богојављење.

Један значајан разлог утицао је на хришћане у Риму, да се из састава заједничког празника Епифаније – Теофаније, издвоји празновање Христовог рођења 25. децембра односно 7. јануара.

У првим вековима Хришћанства, Римљани као многобошци, празновали су култ непобедивог Сунца (Natalis Solis Invicti). Овај пагански култ преузет је са Истока из Сирије и Египта. У овим земљама су се нарочито бавили астрономијом и посматрањем видљивих астрономских промена. Тако су у погледу Сунчеве светлости, које је од 25. децембра појачавало своје светлосне кругове, што је међу обичним људима виђено као победа Сунца над тамом. Та астрономска појава међу многобошцима је слављена као Празник непобедивог Сунца (Natalis Solis Invicti).

Ово паганско празновање у Риму, посебно је иритирало хришћане, који нису прихватали да се слави и обожава Сунце као творевина, уместо Творца који је Сунце створио. Култ непобедивог Сунца славио се у Риму 25. децембра међу незнабошцима, као државни и дворски Празник. Тако је било за време императора Аурелијана 274. год. па све до Константина Великог 323. године, који се крстио, и као хришћанин одбацио поштовање Празника непобедивог Сунца. Император Константин је указивао поштовање Богу, који је Сунце створио како пророк Малахија назива ,,Сунце правде“ (4,2). У новим околностима који су настали за хришћанску Цркву у време Константина Великог, хришћани у Риму су заменили пагански култ непобедивог Сунца (Natalis Solis Invicti) који је слављен 25. децембра празником Христовог рођења.

Док је у Риму празник рођења Христовог издвојен из састава заједничког празника Теофаније 354. године, у време папе Либерија, на Истоку се и даље је слави 6. јануар као заједнички празник Теофанија – Богојављење.

Први помен о прослави Божића на Истоку, 25. децембра, везује се за Светог Григорија Богослова, који је 379. године у цркви Васкрсења у Цариграду прославио рођење Христово о чему сведоче његове три беседе. Празновање Божића 25. децембра у Кападокији, везује се за Светог Василија Великог, а у Антиохији за Светог Јована Златоуста.

Врло је интересантно објаснити како је у Јерусалиму раздвојено празновање празника Христовог рођења од Крштења које се најдуже славило заједно 6. јануара.

Наиме, јерусалимски Патријарх Јувеналије (425 – 458) се обраћа писмом римском папи Јулију I (337-352) у коме га моли да у архивима и библиотекама Рима, потражи књиге и рукописе и испита дан рођења Христовог, јер је император Тит однео све књиге и рукописе из Јерусалима у Рим приликом освајања и разорења Јерусалима 70. године. Разлог за то, како наводи Патријарх Јувеналије, је литија коју су хришћани јерусалима организовали, да на Христово рођење посете Витлејем, а за Крштење Јордан. Зато каже: ”Ми не можемо једног истог дана стићи и на место рођења (Витлејем) и на место крштења (Јордан), јер Витлејем лежи три миље јужно од Јерусалима, а Јордан 18 миља источно”. Папа Јулије му препоручује праксу Римске Цркве да Божић слави 25. децембра.

Када је ова пракса прихваћена и у Јерусалиму, тада је и пракса Литије до Витлејема пренета на 24. децембар уочи Божића. Док је празновање Христовог крштења, остало да се слави 6. јануара на дан Епифаније – Теофаније, када су хришћани у литији ишли на Јордан.

Живимо у време када су нам преко потребни мир и добра воља. Зато у нашем срцу увек треба да се чује анђелска песма о Божићу: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља”! (Лк 2, 14). Ова Божићна порука, садржи у себи три велике истине и на овим речима се темељи начин, смисао и циљ нашег живота.

Прва истина је позив да прослављамо Бога. Славити Бога може онај ко је открио дубљи смисао живота. Што је дубље знање о Богу, то је већа радост живота и већа спремност да славимо Бога.

Друга истина је мир на земљи. Миротворство је у власти Божјој. Њиме човек постаје син Божји. Господ Исус Христос каже: Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати! (Мт. 5, 9). Само они који се помире са Богом и са људима око себе, могу пронаћи мир у својој души; такви људи су миротворци. Њима је мир у срцу а не само на језику. Они који се не помире са Богом и људима, у уму и срцу, од њих ће мир увек бежати, и биће им само на језику, а у срцу ће и даље остати гнев и мржња. Што је више Бога у људским срцима, то је више мира на земљи међу људима. Што је мање ових духовних врлина, то је више отимања за власт, за славу и богатство, које не доносе духовни мир, већ немир и бриге овога света.

Трећа истина је добра воља међу људима која је темељ људског заједништва. Тамо где се међу људима роди мир, наступиће и добра воља међу њима. Добра воља се рађа из љубави, а права љубав по Богу, не тражи ништа за себе, зато што није себична и тиме даје места и за друге, наше ближње.

Бог је сишао с’ неба међу нас на овај Свети Дан, да би нас уздигао на небо изнад сваке земаљске тајне. То је наша радост, наша нада и наша утеха, коју нам доноси Христово рођење – Божић.

Због тога Вас позивамо на овај благословени Дан, на молитву и службе у цркви, која је мистично Тело Христово. У цркви, на Светој Литургији, кроз причешће, ми се сједињујемо са Христом, зато без Цркве нема спасења, а ни Спаситеља.

Позивамо вас на Бадње вече и Божић на Службу Божију, да у заједничкој молитви поделимо радост Празника и из храма у свој дом понесемо благослов Богомладенца Христа.

,,Мир Божији – Христос се роди“, срећну и благословену Нову годину, жели вам парох протојереј Богољуб Поповић са црквеном Управом.

 

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ

Недеља 5. јануар – ОЦИ
– Лозана (Бетузи)
Св. Литургија у 9.00 ч.

Бадње вече:
– Лозана (Cathédrale de Lausanne)* (Треба користити паркинг Riponne)
Вечерња у 19.00 ч.

Божић – јутро:
– Епаланж (Epalinges)
Св. Литургија у 8.00 ч.

Недеља 5. јануар – ОЦИ
– Вејрас (Veyras)
Св. Литургија у 9.00 ч.

Бадње вече:
– Вејрас (Veyras)
Вечерња у 19.00 ч.

Божић – јутро:
– Вејрас (Veyras)
Св. Литургија у 8.00 ч.