Васкрсење Христово – Победа над смрћу
Драги парохијани,
Васкрсење Христово је основа наше Вере. То је прва и најважнија Истина Хришћанства, коју су Апостоли објавили свету и са њом почели своју проповед. Због тога, Празник Христовог Васкрсења изнова позива и окупља све нас који смо Православни Хришћани, да кроз света богослужења дочекамо и саборно у молитви прославимо радост Празника.
Мало је оних људи који нису чули за смрт и васкрсење Господа Исуса Христа. Иако су догађаји Христове смрти и васкрсења тако широко познате, њихов унутрашњи смисао је тајна Божије бескрајне љубави и план за спасење човека од последице смрти. Велики умови хришћанског света, су збуњени пред тајном Божијег човекољубља и Христовог неизмерног смирења које је Он пројавио кроз страдање и смрт на Крсту. Јер само кроз Христову смрт на Крсту, свету и људској природи долази Васкрсење. Ми се радујемо Христовом Васкрсењу, јер нам даје смисао живота и Веру за наше спасење и живот вечни.
Ко има дар духовног опажања, може да се диви тајни Божијег човекољубља, јер оваплоћени Син Божији постаје човек, као што смо ми, да обнови лик праоца Адама. Показујући крајње смирење, Он узима на себе грехе света и слабости наше приноси на жртву, да кроз Своју смрт на Крсту, дарује људској природи славно Васкрсење. На Христовом васкрсењу темељи се и гради наша вера и нада у вечни живот и спасење.
У пречасне дане великог Поста, свете Четрдесетнице, на Светим Службама, приносимо наш духовни труд, пост и молитве. У мери наших могућности, уз Божију помоћ и милосрђе, молимо се да нас укрепи и оснажи, да у миру и благослову проведемо дане поста. У сусрет недељи Христовог страдања, са тугом и побожним бдењем у молитвама, клањамо се Христовом крсном страдању и смрти али полажемо наду у распетог Христа, да нас Он предводи у победи над смрћу и уведе у радост Васкрсења.
На Богослужењу страдалне седмице, све црквене песме и химне опширно сведоче о последњим данима Христовог земаљског живота. Како сведоче јеванђелисти, Господ Исус Христос је умро на Крсту у петак, у шести час, што је три сата после подне, уочи јеврејске Пасхе. Тога дана увече, побожан и угледан Јосиф из Ариматеје са Никодимом, затражи од римског намесника у Јудеји, Понтија Пилата, да скине са Крста тело Исусово. По јеврејској традицији тело је помазано мирисним уљем и увијено у ново платно и тако сахрањено у нови гроб пре почетка Празника јеврејске Пасхе.
Јосиф је у стени, припремајући је за свој погреб, исклесао ново гробно место, али је Исусово страдање и смрт на Крсту променила његову намеру. Пећина се налазила у Јосифовом врту, поред Голготе, где је Христос распет. Јосиф и Никодим су били чланови Синедриона (јеврејског врховног суда) и тајни Христови ученици. Великом каменом плочом затворен је улаз у пећину где су сахранили Исусово тело. Сахрана је обављена на брзину, у навечерје јеврејске Пасхе.
Упркос Празнику, у суботу ујутру, првосвештеници и књижевници отишли су код Пилата и затражили војничку стражу, и запечатили врата гроба. Све су учинили да буду сигурни, јер су се сетили Христових речи да ће трећег дана васкрснути. Тако су несвесно припремили непобитне доказе о васкрсењу Христовом које се догодило следећег дана.
Где је Господ боравио својом душом после смрти? По вери Цркве, напустивши душом своје тело, Спаситељ је сишао у Ад, да објави Благу вест умрлим праоцима и изведе душе праведних из Ада. ” У гробу телесно, у Аду душом као Бог, у рају са разбојником, и на престолу био си Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Неописани”. (Тропар са краја Проскомидије). Као Претеча Господњи, свети Јован Крститељ је објавио душама умрлих Праотаца, Отаца и предака, Христов силазак у Ад. (1. Петр. 3, 19).
Трећег дана у недељу, рано ујутру пре свитања, док су војници чували запечаћени гроб, Господ Исус Христос је васкрсао из мртвих.
Тајна васкрсења нашем уму је несхватљива. Како нам јеванђелисти сведоче Христово Васкрсење је за наш ум тајна коју прихватамо са вером јер не разумемо начин како се душа Спаситеља вратила у тело, и какво је својство Његовог преображеног и нетрулежног тела било.
Као тајна над тајнама, Васкрсење Христово стоји у средишту свих истина, и печат је хришћанске вере. Оно је динамичка сила која стоји иза настанка Цркве и сам центар све њене проповеди. Васкрс је камен темељац хришћанског објављивања и служења Јеванђеља Христовог. Целокупно хришћанство је резултат радости васкрсног славља. Свети апостол Павле наглашава да се порицање Васкрсења Христовог своди на порицање не једног елемента хришћанске вере, или једне истине међу осталима, већ саме сржи хришћанске вере. „Ако Христос није васкрсао“, пише он, „онда је узалудна наша проповед и узалудна вера ваша“ (1. Кор. 15,14). За њега је Васкрсење доказ нашег спасења; јер везује и сједињује хришћанина са Христом као једином надом оних који су у њему уснули. „Јер пошто верујемо да је Исус умро и васкрсао, Бог ће кроз Исуса довести са собом оне који су уснули“. (1. Сол. 4,14)
Шта за нас савремене хришћане значи Васкрсење? Оно уводи нови концепт међуљудских односа. Оно доноси потпуну трансформацију, а преображење целог човека отвара му нови начин живота; живот који је истински, аутентичан и пун љубави, мира и братства. На дан Васкрсења Христовог сви истински верници позвани су да загрле једни друге; због животворног Васкрсења Христовог позвани су да једни другима све праштају, да би премудро ускликнули: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова”. (Тропар Васкрса)
Помолимо се Васкрслом Господу да нама и нашим најмилијима подари свој благослов и још много добрих година које долазе.
Христос Васкрсе!
протојереј
Богољуб Љ. Поповић